Трећа генерација српских голфера

"После фудбала, тениса, ватерпола, пингпонга, једриличарства, волејбола (одбојке) и бејзбола, у Београду се игра и голф, најотменији спорт...", објавила је "Политика" трећег јуна 1936. године поводом отварања терена за голф у Кошутњаку и оснивања Голф клуба "Београд". Покровитељ је био кнез Павле Карађорђевић који је Повељу клуба узидао у темеље "клупске куће", доцније претворене  у куварску школу и ресторан "Голф".

И у случају голфа у Србији – историја се понавља. Први терен имао је девет рупа (поља) у предивној природи; као и данас на Ади Циганлији. Први почасни ударац на отварању извео је кнез Павле; на отварању новог терена, 17. септембра 2003, лоптицу је прва хитнула његова кћи,  принцеза Јелисавета Карађорђевић. Она се голферима и гостима обратила и после последњег турнира, на верски празник Духове.

Голф је у Београду почео да се игра на дан те славе, па је то наследио и нови клуб. Тим поводом, прошле недеље је одржан трећи турнир Меморијал "Кнез Павле". Овом "џентлменском спорту" који је веома популаран у свету, све више се приклањају и даме. Од 45 учесника турнира, било их је осам: Љубица Томашевић, Кристијана Пијалек, Ана Ђорђевић, Инга Патрик, Марија Лалошевић, Биљана Ђорђевић, Никол Парке и Љубица Хаџистевић.

Да голф није само спорт, доказало је и дружење после турнира. У новој, освештаној "клупској кући", на Ади Циганлији, изложене су слике Иване Денде и представљена књига Миодрага Јанковића "Кнез Павле, од лепоте до истине". Први пут су приказани јединствени примерци голф опреме, документације и фотографија из предратног Голф клуба "Београд". Основан  је легат Душка Милорадовића, човека који од 1982. године живи у Њујорку, запослен као угледни компјутерски консултант. Рођен је 1958. године у Београду, где је и завршио Природно-математички факултет. Његов живот је, посредно и непосредно, повезан с голфом. Једини је човек који се може похвалити чињеницом да припада трећој генерацији српских голфера. Али, није својство голфера да се хвалишу. Наиме, његов деда Новак (тада директор у Народној банци) био је један од оснивача клуба, 1936. године. Отац Светозар (грађевински инжењер, преминуо 2003) често је преко лета водио сина Душка на Блед, где се налази прелепо голф игралиште, да би га тамо и убедио да је голф племенита игра. Јер, терен у Београду није постојао од 1941. Крајем седамдесетих, већ као "свој човек" одлазио је на Блед где је уигравао "свинг", "драјв", "пич", "чип" и "пат", врсте покрета и удараца без којих нема игре. Иначе, отац Светозар је за Лексикон спорта (Лексикографски завод у Загребу) написао одредницу – голф.

Душко Милорадовић је учествовао на последњем турниру, после којег је свечано основао легат. Пронашао је старе штапове, лоптице и документа на неком београдском тавану. Припадали су првом секретару клуба Жики Илићу. Знао је коме ће да их поклони.

– На Интернету сам, пре три године, видео адресу Голф клуба "Београд". Веома пријатно сам се зачудио. Зар је могуће? Пронашао сам председника клуба Александра Анђелковића. Од тада долазим чешће у Београд. Могу и у својој земљи да играм голф. Нисам га играо од Бледа, па све до краја деведесетих, када су Јапанци усред Менхетна изградили driving range (вежбалиште). Технологија производње штапова и лоптица се сасвим променила. Нема више правих дрвених палица (данас се користе титанијум и графит) какве сам дао клубу. Приметио сам знатне промене набоље овде. Рецимо, има много више тениских терена, а ево и голф игралишта. Волео бих када би их у Србији било више, као у малој Словенији где их има десетак. Шпанија је постигла велики туристички успех градњом атрактивних голф терена, још седамдесетих и осамдесетих година двадесетог века...