Упловите у бизнис

Један од показатеља нашег приближавања свету биће, између осталог, развој финансијског тржишта, а у оквиру њега тржишта капитала. Како су претпоставке за његово функционисање понуда "материјала" којим се тргује, а са друге стране расположи новац намењен куповини хартија од вредности, поређење наших цифара са оним што се дешава у свету јасно показује да наше тржиште по капацитету далеко заостаје и за оним што се дешава у земљама из суседства, недавно придружених ЕУ.

Тако ћемо се још неко време морати помирити са чињеницом да ће светска понуда робе широке потрошње у хипермаркетима бити далеко испред понуде хартија од вредности на нашем тржишту. Не помињем случајно супермаркете јер је важно приметити и то да робу широке потрошње купују наши грађани а да су највећи купци домаћих хартија од вредности странци, каже Драгиша Лекић, директор за послове за привреду и тржиште капитала, члан Извршног одбора "Банка Интеза" и даје савет где улагати уштеђевину.

Ми трошимо а странци инвестирају? У одговору на ово питање парафразираћу Мому Капора који је лепо приметио да народ који својим примањима не може да реши ниједно важно животно питање– стан, кола, нови намештај – одлази на бувљак и купује другу машиницу за млевење ораха, четврти комплет шољица за кафу. А како је то заиста стварно стање за већину наших људи и савет где инвестирати имаће много више смисла када наша просечна примања пређу границу егзистенцијалног минимума.

За почетак, мој савет онима који лагодније гледају на садржај у колицима која возе ка касама јесте да почну да штеде за старост и избегну судбину многих часних, поштених и вредних људи који су годинама савесно обављали своје послове и најмање су криви за мизерне пензије које примају, да сада, уместо у раскошне гондоле, своје погледе чешће упућују у више им достижне контејнере.

Знам да је неповерење још увек, са разлогом, присутно али штедња у банци, животно осигурање и пензиони фондови јесу опције за које ће се највећи број вас једног дана определити.

Ако ипак више желите да окушате срећу на берзи, а нисте вични анализи биланса и процени тржишне перспективе и вредности предузећа, поверите своје поверење једној од брокерских кућа, које вас могу усмерити ка куповини хартија од вредности са очекиваном стопом приноса коју желите. Ипак, увек имајте у виду да је ризик ваш. За случај да се очекивања не остваре, па чак останете и са мање новца него што сте имали на старту, немојте очајавати. Много је примера вртоглавих промена на светским берзама на којима се у једном дану губе и милијарде долара. Срећом, памћење инвеститора је кратко а изазови берзе тако велики да и губици нису препрека да се у то коло поново уђе.

За ваше присуство на берзи има савета којих се можете држати, а резултат су великог искуства стручњака, чисто да не учите на својим грешкама.

Суму новца који вам је потребан у наредних годину дана држите у готовини, односно на рачуну у банци.

Новац који вам неће бити потребан у наредних две до пет година, па чак и седам (у зависности од вашег флексибилног приступа ризику живота без пара) уложите у банке које данас на дугорочне депозите нуде много веће камате него што их можете остварити пласманом у, рецимо, државне папире, као што су обвезнице старе девизне штедње.

Новац који вам неће требати у наредних пет до десет година уложите у хартије у вредности, овог пута у зависности од ризика који сте спремни да преузмете, јер веће стопе приноса су, по правилу, везане и за већи ризик.

Улагање у некретнине такође није лоше, без обзира на то што данас цене закупа не оправдавају високе цене квадратних метара на тржишту некретнина. Међутим, дугорочно гледано, врло је вероватно да нећете бити на губитку.