Бан и цар у нишком селу

Ниш – Бан и цар у нишком селу. Наравно, само у имену, јер у Банцареву, не само што нема банова и царева, већ је све мање и сељака. У 120 кућа има стотину житеља, углавном старих, школа је одавно затворена, млади одоше у бољи живот, у Ниш.

Село је удаљено осамнаест километара од Ниша, осам километара од Нишке Бање, а само један километар од планинарског дома "Плоча" где је пре Другог светског рата био санаторијум за лечење плућних болести козјим млеком. Подручје Сићева, Банцарева и Бојаниних вода прoглашено је националним парком другог реда и идеално је за узгој коза и лековитог биља. Село се простире на надморској висини од око петсто метара, има пријатну климу.

И упркос томе што је овде све мање становника, а све више напуштених кућа, један заљубљеник у природу и завичај покушава да оживи овај крај, да развије сеоски туризам и доведе људе у природу. Реч је о Никодију Ранђеловићу, некада пословном човеку, који је у Нишу држао ланац маркета и драгстора и упошљавао седамдесетак људи. Економиста по струци, завршио је магистратуру из области пољопривреде.

Покушавамо најпре да одгонетнемо како је село добило име. – У овом лепом крају било је ловиште цара Константина. На километар одавде je висораван Царево падалиште. Ту је цар пао док је био у лову и тада je сломио ногу. Село је најпре названо Пан-царево, по томе што је ту пао цар, али је име касније спојено у једну реч – Банцарево. Била је овде и црква, планирам да је обновим, има ископина из доба Римљана. Природа је лепа, али ми то не умемо да искористимо – прича Никодије.

– Верујем у будућност села, јер су пољопривреда и туризам наша права шанса. И то не крупна пољопривреда, већ за потребе туриста. Ја чувам осам коза за потребе гостију. Млад козји сир је једини лек за јетру. Има ли нешто лепше и здравије него да мој гост ујутру да детету тек помужено козје млеко. Ја сам раније продавао млеко млекари. Они га данас сакупљају, сутрадан га цео дан мућкају, а тек прекосутра га прерађују и продају као тазе. Шездесетих и седамдесетих година прошлог века свет је градио школе, јер било пуно деце, осамдесетих је градио фабрике, куће и станове, деведесетих је куповао аутомобиле и белу технику, а после 2000. је прешао на високу технику. Сада има све и потребан му је одмор и добар живот. Због тога креће у природу и село, да се одмори. То је прилика за сеоски туризам – сматра Никодије.

У пензији је две-три године и толико дуго се бави сеоским туризмом. То није дуг период, али довољно за почетак. Има две двокреветне собе са мини библиотекама, једну трокреветну са рачунаром, телевизором, чајном кухињом, мини библиотеком и купатилом, плаву собу и собу за заљубљене.

– Не схватам сеоски туризам као други, па и неки политичари. Да дођете у село и чекате да баба помузе козу, да седнете за сто и да једете. Ја хоћу да гост буде независан, да једе кад хоће. По договору, могу да му спремам, или да му омогућим сам да спрема. Госту је потребан одмор. Једнокреветна соба је 350 динара, двокреветна 500, пун пансион 1400 динара. Прошле године сам имао госте из Зрењанина, Панчева и Београда, недавно је била једна бугарска агенција која хоће да доведе педесет гостију, али ја немам толики капацитет. Планирам да проширим капацитете на три до пет павиљона са педесетак лежајева. Све ћу обложити дрветом, Стару кућу поред потока преуредићу у брвнару са лежајевима од сламе, неко и то воли –наводи пионир у развоју сеоског туризма у Нишавском округу.

Као председник Савета грађана, планира и бројне акције у селу. Пчеларима даје бесплатно сеоско земљиште да чувају пчеле. – Пробајте – каже – мед из нашег села и из неких кошница поред пута. Машта о ловном туризму, коњичком спорту, преговара са Коњичким клубом из Нишке Бање, намерава да прави излетиште. Уз мала улагања, сматра Никодије, може пуно тога да се уради. Рецимо, лепо и равно школско двориште може да се претвори у тениски терен или да се доведу деца, да се организује школа у природи. – Децу водимо на Копаоник, а не знају од чега живимо, где се и како производи храна. Овде могу да виде козе и да пију свеже козје млеко – набраја Никодије.