Да ли је вештачко месо наша будућност

Вест о дегустацији првог говеђег хамбургера од матичних ћелија поделила је јавност на оне (малобројне) који су је одмах прихватили и друге који се згражају на саму помисао да ћемо у будућности јести оброке из лабораторије.

Иако нико не очекује да ће се то догодити т ек тако, ипак последњих година све више се управо трага за другим методама у производњи меса. Стручњаци кажу да постоје најмање три разлога за то. Најпре, статистички подаци указују на пораст потражње меса и сматра се да је садашњи произвођачки капацитет близу свог максимума.

Такође постоји брига због загађивања животне средине током узгоја и клања животиња, а не мање битан разлог односи се на добробит животиња и аспект здравља људи.

Колико је напредовала наука у овој врсти технологије и да ли ће револуционарни подухват екипе холандских стручњака који су произвели говеђи хамбургер од матичних ћелија заувек променити поимање о храни, за „Политику” говори професор доктор Милан Балтић, шеф катедре за хигијену и технологију намирница Факултета за ветеринарску медицину и аутор рада „Месо ин витро – могућности немогућег”, који је недавно представљен на Међународној конференцији индустрије меса.

(Фото Н. Неговановић)

Више није тајна да је у лабораторији могуће направити готово све, али колико је реално да ћемо у скоријој будућности у супермаркетима куповати говеђе или било које друго „вештачко” месо по реалној цени. Сада би, кажу, хамбургер од 145 грама коштао око 250.000 евра.

Не могу да будем пророк, али све су веће шансе да ће бити тако. Човечанство и наука иду напред. То вам је као са мобилним телефонима, када су се појавили коштали су 10.000 евра, а сада га добијате за динар и ономе ко вам га даје по тој цени се исплати. Сваки почетак је тежак и захтеван, потребни су многобројни експерименти, али већ сада видимо да истраживања имају успеха, чак ни цена више није тако висока као на почетку. Све је извесније да ће се са усавршавањем технологије у догледној будућности овакво месо наћи у комерцијалној употреби.

У ком облику?

Готово сигурно је да ће се оно најпре употребити за израду производа од меса, рецимо у кобасицама. Због тога што се оне праве од уситњеног меса и могуће је уз помоћ различитих додатака направити производ на какав су купци навикли. Касније можемо очекивати и млевено месо, а крајњи циљ је да се у једном моменту направи нешто што ће бити слично конвенционалном месу у комаду.

Дакле овакве могућности у лабораторијској производњи хране нису новина за науку?

Истраживања се раде више година, али је сада дошло и до медија, што није случајно јер су овакви експерименти изузетно скупи, потребан је огроман новац и циљ је да се пронађу они који би желели да улажу. Они који то раде желе да добију медијску пажњу јер када би о томе ћутали ко би се за то интересовао.

Откуда идеја да се од матичних ћелија створи месо за исхрану?

Матичне ћелије, на којима се ради већ 50 година, прво су коришћене у неке друге сврхе, пре свега у медицини. А чим се од матичних ћелија може правити ткиво онда се дошло на идеју да се може направити и мишићно ткиво. Тако се коначно дошло и до тога да се у лабораторијским условима може направити и месо за људску употребу. Не само говеђе, већ било које друго. Претпостављам да се кренуло од говедине јер производња овог меса најдуже траје и најскупља је.

Дегустатори који су пробали први „ин витро” хамбургер нису били посебно одушевљени укусом. Оценили су да је сличан „правом”, али да му недостаје масноћа и да су очекивали богатији укус. Да ли је могуће и то поправити?

Код оваквог меса први и основни задатак био је „произвести“ мишићно ткиво, као најважнији састојак меса, а затим да то што је произведено има одговарајућу текстуру, сочност, мекоћу, мирис и укус. То значи да, поред мишићног ткива, ово месо треба да има и одређен садржај везивног, односно масног ткива. Ако се успело да се у лабораторијским условима формира мишићно ткиво вероватно ће се успети и са стварањем других ткива и постизањем њиховог оптималног међусобног односа. То значи да када жваћемо комад „ин витро” произведеног меса имамо осећај сличан или идентичан оном који има конвенционално месо. Мислим да ће се и то временом усавршити.

Да ли по истом принципу могу да се направе и други производи животињског порекла, рецимо млеко или млечне прерађевине?

Нису ми познати подаци о томе и не знам да ли се за сада о томе размишља. Питање је да ли је то могуће зато што је млеко специфична секреција једне жлезде. Али не бих био изричит у томе да и то није могуће. Поента је у месу, намирници познатој по својој изузетној нутритивној вредности (протеини, масти, минерали, витамини) и чињеници да је потреба за њим све већа, а гајење животиња скупо. Од свих пољопривредних делатности, сточарство је најзахтевније и најскупље, а посебно производња говеда. За гајење једног говечета од 500, 600 килограма потребно је више од годину дана, пиле за клање се данас добије за 42 дана, свиња од 100 килограма за 5 до 6 месеци. Подаци ФАО показују да ће се потрошња меса у наредних 40 година удвостручити, а то ће утицати на неједнаку дистрибуцију хране и чиниће месо скупљом и, на крају, луксузном храном. Са друге стране сточарство и производња меса имају велики утицај на загађење животне средине, емисију штетних гасова, троше се превелике количине воде, а све више се размишља и о добробити животиња.

Истраживачи управо наводе да ће прављење меса у лабораторијама једног дана помоћи у борби против климатских промена, несташице хране… Али већ сада постоји јак отпор код људи јер се исто говори и о ГМО храни, превише је вештачког на тржишту, овакви експерименти су им одбојни, забринути су за здравље…

Сигурно да ће увек бити и оних за нове могућности и оних против њих. Ако ме питате да ли овакво месо може бити штетно по здравље, мислим да не постоји опасност. Ако матичне ћелије можемо да уграђујемо у човека, зашто их не бисмо користили као храну? Што се тиче безопасности у односу на досадашње месо, сигурно је да бисмо могли да имамо бољу контролу на присуство биолошких (бактерије, паразити) и хемијских опасности (пестициди, тешки метали, антибиотици)… јер се производи у контролисаним условима.

-----------------------------------------------------------------

ПРОФ. МАРК ПОСТ, вођа пројекта

Значајан експеримент

 У месо су додати презла, со, јаја у праху и зачин шафран. „Хамбургер је направљен од матичних ћелија краве. Сматраћемо успехом ако буде исто изгледао, имао исту конзистенцију и, надамо се, исти укус.“ Експеримент је значајан пошто би производњом у лабораторији могла да се прави неограничена количина меса, а да се при томе не угрози животна средина.

----------------------------------------------------------

Др МИМА ФАЗЛАГИЋ

Изазов за научнике

 Ово је доказ да наука сваки дан помера границе и да је у случају производње хамбургера од матичних ћелија показала да је и то могуће. Иако је овај случај сензационалистички представљен, мислим да то није скора будућност. Ово је у сваком случају промоција науке, и изазов за сваког научника за будућа истраживања. Питање је у ком правцу ће ова истраживања отићи.