Здравим навикама спречити губитак зуба

Више од 90 одсто људи болује од пародонтопатије, хроничног обољења виличне кости. Нажалост код извесног броја чак и млађих људи долази до развијања тешких форми болести, које подразумевају клаћење и испадање зуба.

Према речима професора др Обрада Зелића, са Стоматолошког факултета, уобичајен назив за ову групу болести је пародонтоза, од које подједнако оболевају и жене и мушкарци.

– Релативно мали проценат, од пет до осам одсто особа, пати од агресивних облика, које воде ка раном губитку зуба чак и код адолесцената. Многи пацијенти, а неретко и лекари, мешају пародонтозу са гингивитима, болестима десни који се јављају искључиво код деце. Број оболелих од гингивита је велики, често је и већи од 50 одсто. Гингивита има више врста и готово редовно претходе пародонтопатијама. Наиме, запаљење почиње у деснима (гингиви) и после неколико месеци, а ређе и више година, процес „напредује у дубину”, угрожавајући корен зуба, кост и ткива, која фиксирају зуб у алвеоли (зубној чашици). Формирају се патолошке творевине које се називају пародонтални џепови, у којима се задржавају остаци хране, који се претварају у такозвани биофилм денталног плака, што је идеална подлога за раст и развој бројних бактерија – објашњава др Зелић.

Дијагностификовање гингивита и пародонтопатије је релативно једноставно. Уколико је реч о млађој особи чије су десни запаљене, а зуби се не клате, др Зелић каже да се с великом сигурношћу може рећи да је овде дијагноза нека форма гингивита.

– Упаљене десни, које се повлаче, уз појаву „џепова” и уз клаћење зуба, говори нам да је реч о озбиљном разарању виличне кости и лошој прогнози. На рендгенским снимцима лако се уочава мањи или већи губитак кости. Будући да је лоша орална хигијена доминантна у настајању ових обољења, редовним, правилним и истрајним прањем зуба постижу се добри резултати у њиховој превентиви. Уколико патолошки процес није узео маха, он се може зауставити и без радикалних захвата. Нажалост, велики број пацијената тражи помоћ релативно касно. Тада се у спасавању зуба примењују хируршки поступци, с обимним уклањањем болесног ткива а некад и вађењем већег броја зуба. Постоје и покушаји да се ураде регенеративни захвати, уз уградњу замене виличине кости, такозваних алопластичних материјала, које пацијенти популарно зову „вештачке кости”, или постављањем биолошких мембрана и специјалним ткивним инжењерингом – рекао је наш саговорник.

Он наглашава да не постоје поступци ни методе лечења којима се може у потпуности излечити пародонтопатија, али да огроман значај има сарадња пацијента и терапеута у борби против ове пошасти савремене цивилизације.

Будући да је пародонтопатија углавном безболна, људи често ни не знају да је имају. Болест је узрокована одређеним „лепљивим” слојем бактерија, који се формира око зуба производећи токсине и алергене који оштећују десни и виличну кост. Мере превенције подразумевају редовно прање зуба, неколико пута дневно, узимање здравих намирница, као и чишћење простора измеђузубаденталнимконцемилиинтерденталним четкицама(људи их често зову оџачарке). Тиме се уклањајубактеријеиостацихранеизмеђузуба, односно наместимакојасунедоступна четкици. Неки од фактора ризика за појаву болести су пушење цигарета, добијање неког системског обољења попут дијабетеса, бубрежних болести, стрес... Британска истраживања показују да уколико се ово обољење зуба не лечи на време, може да повећа ризик за појаву срчаног удара и шлога. Доказано је да жене које болују од пародонтопатије, а још су и пушачи, могу рађати децу мање тежине, а понекад се дешавају и превремени порођаји.