sreda, 05.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 12.08.2013. u 12:30 Danijela Davidov-Kesar

Zdravim navikama sprečiti gubitak zuba

Обрад Зелић

Više od 90 odsto ljudi boluje od parodontopatije, hroničnog oboljenja vilične kosti. Nažalost kod izvesnog broja čak i mlađih ljudi dolazi do razvijanja teških formi bolesti, koje podrazumevaju klaćenje i ispadanje zuba.

Prema rečima profesora dr Obrada Zelića, sa Stomatološkog fakulteta, uobičajen naziv za ovu grupu bolesti je parodontoza, od koje podjednako obolevaju i žene i muškarci.

– Relativno mali procenat, od pet do osam odsto osoba, pati od agresivnih oblika, koje vode ka ranom gubitku zuba čak i kod adolescenata. Mnogi pacijenti, a neretko i lekari, mešaju parodontozu sa gingivitima, bolestima desni koji se javljaju isključivo kod dece. Broj obolelih od gingivita je veliki, često je i veći od 50 odsto. Gingivita ima više vrsta i gotovo redovno prethode parodontopatijama. Naime, zapaljenje počinje u desnima (gingivi) i posle nekoliko meseci, a ređe i više godina, proces „napreduje u dubinu”, ugrožavajući koren zuba, kost i tkiva, koja fiksiraju zub u alveoli (zubnoj čašici). Formiraju se patološke tvorevine koje se nazivaju parodontalni džepovi, u kojima se zadržavaju ostaci hrane, koji se pretvaraju u takozvani biofilm dentalnog plaka, što je idealna podloga za rast i razvoj brojnih bakterija – objašnjava dr Zelić.

Dijagnostifikovanje gingivita i parodontopatije je relativno jednostavno. Ukoliko je reč o mlađoj osobi čije su desni zapaljene, a zubi se ne klate, dr Zelić kaže da se s velikom sigurnošću može reći da je ovde dijagnoza neka forma gingivita.

– Upaljene desni, koje se povlače, uz pojavu „džepova” i uz klaćenje zuba, govori nam da je reč o ozbiljnom razaranju vilične kosti i lošoj prognozi. Na rendgenskim snimcima lako se uočava manji ili veći gubitak kosti. Budući da je loša oralna higijena dominantna u nastajanju ovih oboljenja, redovnim, pravilnim i istrajnim pranjem zuba postižu se dobri rezultati u njihovoj preventivi. Ukoliko patološki proces nije uzeo maha, on se može zaustaviti i bez radikalnih zahvata. Nažalost, veliki broj pacijenata traži pomoć relativno kasno. Tada se u spasavanju zuba primenjuju hirurški postupci, s obimnim uklanjanjem bolesnog tkiva a nekad i vađenjem većeg broja zuba. Postoje i pokušaji da se urade regenerativni zahvati, uz ugradnju zamene viličine kosti, takozvanih aloplastičnih materijala, koje pacijenti popularno zovu „veštačke kosti”, ili postavljanjem bioloških membrana i specijalnim tkivnim inženjeringom – rekao je naš sagovornik.

On naglašava da ne postoje postupci ni metode lečenja kojima se može u potpunosti izlečiti parodontopatija, ali da ogroman značaj ima saradnja pacijenta i terapeuta u borbi protiv ove pošasti savremene civilizacije.

Budući da je parodontopatija uglavnom bezbolna, ljudi često ni ne znaju da je imaju. Bolest je uzrokovana određenim „lepljivim” slojem bakterija, koji se formira oko zuba proizvodeći toksine i alergene koji oštećuju desni i viličnu kost. Mere prevencije podrazumevaju redovno pranje zuba, nekoliko puta dnevno, uzimanje zdravih namirnica, kao i čišćenje prostora izmeđuzubadentalnimkoncemiliinterdentalnim četkicama(ljudi ih često zovu odžačarke). Time se uklanjajubakterijeiostacihraneizmeđuzuba, odnosno namestimakojasunedostupna četkici. Neki od faktora rizika za pojavu bolesti su pušenje cigareta, dobijanje nekog sistemskog oboljenja poput dijabetesa, bubrežnih bolesti, stres... Britanska istraživanja pokazuju da ukoliko se ovo oboljenje zuba ne leči na vreme, može da poveća rizik za pojavu srčanog udara i šloga. Dokazano je da žene koje boluju od parodontopatije, a još su i pušači, mogu rađati decu manje težine, a ponekad se dešavaju i prevremeni porođaji.

Komеntari0
89dcb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja