Густе мисли поред Дунава

Јасмина Трумбеташ-Петровић је рођена у Земуну, одрастала у Сурчину, школовала се у Београду. За првакињу београдске Опере и професора руске књижевности не постоји никакав поларитет између тих крајева. Подједнаком снагом и Београд и Земун успостављају равнотежу у њеној души. Енергична, у непрестаној потрази за новим просторима и идејама, она ставља знак једнакости између Кнез Михаилове улице у Београду и Змај Јовине у Земуну. За Микаелу из опере "Кармен", Мими из "Боема" ту не постоји противречност. Нема двојности, дуалитета.

Свака од ових улица привлачи је на својствен начин. У главној градској штрафти осећа жар живота, узаврелу атмосферу, проток људи и различитих енергија. Земун јој пружа нешто друго. Тамо успева да постигне савршену концентрацију, сабраност, густину мисли.

"Мадленијанум" трепери у мраку

Змај Јовина улица у Земуну је једна од кључних, жижних тачака њеног живота. То је улица која чува трагове прошлости, мирише на мемлу келтског Таурунума. Смештена у старом, доњем језгру Земуна, она води од узавреле Главне улице до Кеја ослобођења. Спаја усијани асфалт и мир речних аласа. Отменост и префињену спољашњост Опере и театра "Мадленијанум" са речним доком. Јасмина Трумбеташ-Петровић баш на том месту најбоље уочава дијалектику живљења.

– Свака улица може на неки начин да привуче човека. Неке улице узнемиравају, неке нас покрећу, мотивишу, док нам оне најређе нуде спокој и одушак. Људима који живе у великим градовима то је данас велика потреба. Змај Јовина у Земуну је моје духовно уточиште. Она креће од центра Земуна и излази на Дунав. У броју 26 налази се стара Царинарница која је подигнута крајем 18. века. Та кућа је карактеристична, увек задржавам пажњу на њу. Изграђена је у стилу класицизма с троугластим забатом изнад кровног венца. Оно што је сасвим видљиво јесте да је Земун, и поред тога што је општина београдска, успео да сачува своју посебност. Он је варош за себе. Има свој ужи центар, своје улице. Чак и своју периферију. Све су то карактеристике самосталне вароши. Змај Јовина је улица малих дућана, продавница. У њој се налазе последње занатлије. Мислим да, узимајући у обзир промене које су се дешавале на другим местима, она није претрпела значајне измене. Ни суштинске, ни естетске. Змај Јовина још плени радњицама којих је све мање. То су оне које не блеште, не сијају на први поглед. Од којих немате страх да уђете унутра. Мали дућани делују пријатно, што кажу Руси "ујутно". Уопште, Земун је град у малом. Град у граду. Земунци имају другачији менталитет. Смиренији су од других и нису толико нервозни као људи у великим и збијеним градовима. Дунав даје ширину. Мада, Земун за многе може да има и црту затворености у себе. Он може да делује као затворена средина. Увече се живот сели на реку, на сплавове. У мраку, тик поред Змај Јовине, остаје да трепери само позориште "Мадленијанум". Била је потребна велика храброст и спремност фамилије Цептер да једну институцију културе подиже на том месту – сматра Јасмина Трумбеташ-Петровић која је недавно на том месту тумачила насловну улогу у опери "Мадам Батерфлај".

Знање једини ослонац

Понашањем младих људи на београдским улицама, оперска певачица је посебно разочарана.

– Несхватљиво ми је да све мање одлучују да уложе у сопствено образовање. Постоји јагма само за новцем и материјалним моментом. То је погрешно. Знање је једини прави ослонац. Млади људи мисле да ће се брзо обогатити. То је доминантна вредност у коју верују. Међутим, једини начин да постану признати у друштву, у овом граду, јесте знање и непрестано усавршавање – без дилеме је наша саговорница.

Она је мишљења да сваки човек мења своју околину, као што она врши повратни утицај на њега.

– Сви они који су у овом граду учили школу, студирали, који су се остварили као људи и уметници имају право да се назову Београђанима. Они су прихватили меру београдских вредности. Недавно сам прочитала да је наш град сличан Њујорку, али на Балкану. Истина је да Београђани знају да буду отворени, срдачни, у доста случајева  и срчани. Умеју да покажу отвореност према странцима. С друге стране, између себе бивају све више отуђени – запажа примадона. Као и већина њених колега, она је активно укључена у разговоре и трибине које се одржавају поводом решења за изградњу нове Опере у Београду.

– Где год одемо, ми, заправо, представљамо свој град. Ми смо амбасадори културе. Мислим да немамо добру сарадњу са градским властима. Сагласна сам са уметницима који се залажу да зграда нове Опере мора да буде у центру града. Нажалост, политика се увукла у све области друштва, па и у културу. Уметници су рекли да Ушће као локација није адекватан простор из многих разлога. Са таквим становиштем су, поред уметника, сагласни и многи врхунски стручњаци и архитекте. Потребан је, како смо сазнали, огроман новац за санацију подводног земљишта у Новом Београду. Не знам коме је то у интересу. Наше је чврсто уверење да морамо да одбранимо Оперу у центру града – истиче Јасмина Трумбеташ-Петровић.