Обамина подршка не мења грчку реалност

Од нашег дописника

Атина – Повратак премијера Антониса Самараса у Атину после званичне посете САД, у којој је Грчку промовисао као „бастион стабилности” у региону, личи на отрежњење јер га одмах очекује састанак са министрима, провера испуњених задатака и припрема заједничке „линије одбране” пред септембарски долазак „тројке” међународних кредитора.

Морална подршка Грчкој у Вашингтону, када је реч о спровођењу економских реформи и борби за извлачење из кризе, потенцијална заинтересованост америчких инвеститора и разумевање председника Барака Обаме за жртве које је поднео грчки народ за разлику од Европе која стално има нове захтеве, били су за Самараса током боравка у САД као „мелем на рану”.

Амерички председник је у сусрету нагласио да економија не може да буде једини параметар у спасавању Грчке, да је јасно да мора да постоји план фискалне консолидације, али исто тако и спремност свих актера да се уместо непрекидних услова, напори концентришу и на стварање услова за оживљавање привреде и нова радна места.

Без обзира на Обамину подршку, Самарасу предстоји да са својим министрима постигне конкретан напредак у примени структурних реформи, захтеваних од „тројке”. Током лета није било прекида у раду владе нити уобичајених дугих годишњих одмора како се не би поновиле старе грешке у реализацији, пре свега административних реформи, које подразумевају драстично смањење броја запослених, бољу наплату пореза и примену усвојених пореских прописа.

Министар финансија Јанис Стурнарас, међутим, истиче да Грчка не може да прихвати никакве нове мере које би подразумевале смањење плата и пензија, али да још има простора за смањење броја запослених у државном сектору.

„Нема никаквог плана Б који би подразумевао додатно реструктурирање дуга. Све је већ договорено са ЕУ. Добро сарађујемо са ’тројком’”, истакао је Стурнарас.

Могућност додатног смањења минималног личног дохотка у приватном сектору је одбацио и министар рада Јанис Вруцис, који је нагласио да ће минималац од 585 евра остати непромењен до 2016. године. Према његовим речима, то је та „линија одбране” која мора да се припреми пред долазак „тројке” поверилаца Европске комисије, Међународног монетарног фонда и Европске централне банке.

И министар за административне реформе Киријакос Мицотакис сматра да међународни повериоци морају да знају да је ризик тражити било какве нове мере, да то неће помоћи наплати пореза и да је криза већ отишла предалеко и да је превише болна.

Међутим, већ сада је јасно да је један од захтева „тројке” најављен за септембар обавеза да се допунских милијарду евра обезбеди из пореза на некретнине. То ће, уколико се и реализује, бити велики ударац за Грке који нису навикли на овакву врсту намета и који по традицији имају по неколико кућа или станова…

Истовремено, Министарство финансија мора да плати казну од 150.000 евра јер је дозволило да „процуре” поверљиви подаци о пореским обвезницима. Ови подаци су се нашли у рукама приватних компанија које су их потом незаконито користиле.

ТВ канал Мега објавио је да је суд после тужбе Организације за заштиту личних података казнио Министарство финансија са највећом казном предвиђеном за такво кривично дело и то са образложењем да није предузело неопходне мере за заштиту поверљивости података о пореским обвезницима у земљи, што је била и основа за низ махинација.

Само прошле године истрага је установила да су, уз помоћ и непажњу запослених у Министарству финансија, у руке само једне особе дошли фајлови са личним подацима девет милиона пореских обвезника.