Како је настао лифт

У доба солитера и зграда које својом висином "парају облаке", пењање на највише спратове не може се замислити без лифта. Данас их има најразличитијих – од оних обичних до стаклених, монтираних на спољашње зидове зграда, или "панорамских". Неки представљају последњу реч технологије – нечујни су и веома брзи, опремљени разним уређајима, од телефона до видео-камере, док су они мало старији, најчешће дрвени изузетно спори и крећу се уз шкрипу. Ипак, ма какав он био, без овог проналаска у модерно доба људи би се тешко одлучили на градњу солитера од 30 и више спратова.
Први лифтови, ипак, настали су када човек није ни размишљао да живи или ради "у облацима". Према неким историјским подацима, у трећем веку пре нове ере појавила се претеча данашњег лифта. Била је то најчешће дрвена конструкција која је подизана до одређеног нивоа помоћу конопаца које су на другој страни вукли људи или животиње.

Проналазачи су током векова настојали да усаврше ову иновацију, али тек је средином 19. столећа, проналаском парне машине омогућен настанак лифта који је својим изгледом подсећао на неке данашње. Амерички проналазач Елајза Отис, који је годинама покушавао да створи кочницу која спречава пад конструкције, 1853. године у Њујорку први пут је демонстрирао свој изум – лифт са комплетном сигурносном опремом која се активира уколико се уже о које је конструкција лифта окачена, прекине. Четири године касније први путник ушао је у Отисов лифт у једној робној кући у Њујорку и безбедно се провозао њиме. Отис и његови синови основали су компанију за израду лифтова, а 1861. године Отис је патентирао први лифт на парни погон.

У то доба Вилијем Армстронг изумео је хидраулични кран, а прве хидрауличне машине потиснуле су уређаје на парни погон. Седамдесетих година 19. века лифтови које је покретала хидраулична машина заменили су оне који су се дизали и спуштали захваљујући пари. Иако је лифт као нови изум привлачио публику, уграђивање ових грдосија у тадашње зграде није постало масовно. Разлог је био тај што су људи били неповерљиви према проналаску који се често кварио, а дешавале су се и несреће због пуцања сигурносних направа и падања кабине.

У Балтимору 1887. године почео је да ради први електрични лифт, а у деценијама које су уследиле развој технологије омогућио је стварање нових сигурнијих, бржих и јачих лифтова. Временом су усавршене и безбедносне справе уграђене у овај изум, па је вожња лифтом постајала све сигурнија и једноставнија.