Болница пренатрпана, недостају лекари

Када је јуче министарка здравља Славица Ђукић-Дејановић ушла са екипом „Политике” у ненајављену посету Инфективној клиници у Београду и запослени и пацијенти били су изненађени. Док су лекари у првом тренутку деловали збуњено чланови породица пацијената критиковали су надлежне због необавештености о вирусу западног Нила.

„Зашто лекари у домовима здравља не знају за тај вирус? Они не знају да дају дијагнозу, па оболели иду од једне до друге установе, а онда их доведу на Инфективну клинику КЦС-а полумртве. А када зовеш телефоном Хитну помоћ, они неће да дођу. Вирус је постојао и прошле године, па се питам како то да не знају да препознају болест”, пита се Наташа Гундел коју смо јуче затекли у холу Клинике за инфективне и тропске болести КЦС-а, где је дошла да обиђе члана породице.

Анђелија Керабић, из Београда, наглашава да је њен муж имао три дана високу температуру, а да му је лекар рекао да чека још три дана да види да ли ће да спадне, не помисливши да болује од вируса западног Нила.

Лекари су упознали министарку са тренутним стањем у болници: од тежих форми поменутог вируса оболело је 39 људи, а преминуло троје пацијената, углавном старијих који су патили од неких хроничних болести. Они који се тренутно налазе у тешком стању, прикључени су на апарате за вештачко дисање, а они који су преживели „пакао”, не могу да верују шта их је снашло.

Смогли су снаге да кажу екипи „Политике” да им је боље, али да не могу да предвиде колико ће опоравак трајати.

„Сада се одлично осећам, али било је тешко. Данима сам имао температуру 39, 40. Страшно”, објашњава пацијент В. К. из Београда.

Ипак сви пацијенти и њихови рођаци са којима смо јуче разговарали имали су само речи хвале за лекаре који их овде лече, мада је приметно да болница нема довољно ни доктора ни медицинских сестара.

Професор др Драган Делић, директор клинике, подсетио је министарку да вирус не може да се пренесе са човека на човека, да заразу преноси комарац и да су најугроженији старији и хронични болесници.

Током ове ненајављене посете министарка здравља је приметила многе „нелогичности” за које сматра да морају да се промене. Простор у болници је пренатрпан, што за пацијенте није добро.

– Проблем мора да се реши, јер у соби на интензивној нези лежи шесторо уместо четворо болесника. То је упозоравајуће за мене као министра. Одговорност лекара и другог особља је на нивоу, о чему говоре искуства и пацијената и њихових породица. Чињеница је да лекари ове болнице морају да буду укључени у процес стручног образовања колега који раде у домовима здравља и хитној помоћи, јер се стиче утисак да се, без обзира на то што имамо проблем грознице западног Нила, у домовима здравља не мисли довољно о томе. Недостатак сестара задужених за негу у клиници постоји, што је проблем и КЦС-а и Министарства здравља – каже др Ђукић-Дејановић.

Она је објаснила медицинарима да је лане у ово време обавестила све јединице локалне самоуправе да је једини прави начин превенције обољења запрашивање комараца, и сугерисала да треба да се предвиде буџетска средства за то, будући да је то једини начин да се спрече тешке последице.

------------------------------------------------------

Неопходно преуређење болнице

Иако се на овом месту збрињавају најтежи случајеви, ова клиника је једна од оних којима је потребно хитно преуређење. У неким њеним објектима отпада малтер са зидова, плафон прокишњава, под је пропао...

Професор др Драган Делић, директор клинике, објашњава да се „репертоар” инфективних болести променио и да је од 1990. године откривено више од 30 нових инфективних болести.

– Потребне су собе са изолацијом, јер очекујемо појаву егзотичних болести из тропских и суптропских крајева, које могу постати наша реалност. Чињеница је да Србија има све више азиланата, питање је које све инфективне болести могу да донесу, а ту је и глобално отопљавање, од чега се реално плашим, што значи да су повољнији улови за инсекте, пре свега комарце. Не могу да искључим могућност да се за коју годину не врати маларија, као што је то случај са Грчком. Добили смо средства од Министарства здравља да урадимо надзиђивање пријемне амбуланте. Када то завршимо, радићемо преуређење старе зграде. Циљ нам је да направимо нову клинику са 120 кревета, где ће собе бити двокреветне са купатилом, а постојаће и просторија са „негативним притиском”, односно где никакве инфекције не могу да изађу из ње. Тежиште мора да буде на амбулантном раду, дневној болници и са „јаком” интензивном негом. Постојећа клиника изграђена је пре 90 година и обухвата осам објеката – додао је др Делић.