Мионичка гибаница за Гиниса

Мионица – На свега неколико корака од споменика легендарног војводе Живојина Мишића у Мионици, прекјуче су његови земљаци, пекари, мајстори и други помагачи, "војевали" једну другу битку. Циљ је био направити и испећи највећу гибаницу на свету о чему су благовремено обавестили канцеларију Гинисове фондације, односно редакције у Лондону. После четворочасовног обликовања и исто толико времена потребног за печење овдашњи пекари и многобројна публика радовали су се као мала деца.
Из наменски дизајниране фуруне која је уместо дрва користила електричну енергију, око 19 часова извађен је џиновски специјалитет овог краја и северозападне Србије, гибаница тешка 1.140 килограма и дуга 127,38 метара. Када су после прецизног премеравања озваничени подаци било је јасно да је овај несвакидашњи подухват у потпуности успео и да нема спора за уписивање у Гинисову књигу рекорда.

Иначе, за справљање овог гурманског "чудовишта" утрошено је 380 килограма кора, исто толико сира, 3.300 јаја, 40 литара јестивог уља, 50 килограма масти, 110 килограма минералне воде и 600 кесица прашка за пециво. Плехови у којима је слагана и касније печена гибаница конструисани су у облику такозване Архимедове спирале са седам нивоа укупне дужине од 108 метара без иједног прекида и преграде. Дакле, у комаду који је имао површину осредњег двособног стана од 38,36 квадратних метара. Цео процес прављења и печења обављен је уз поштовање свих здравствено-хигијенских услова.

– Више од месец дана припремали смо се за овај изазов и несвакидашњи подухват за који је идеју дао Милан Матић, председник општине Мионица. Није било лако, али ни у једном моменту нисмо посумњали у неуспех. И да је дошло до неких непредвиђених околности договорили смо се да рекорд поново "нападнемо" за три месеца – казао је за "Политику" видно расположен Бранко Драгићевић, мионички пекар и координатор бројног тима који је био укључен у овај изазов.

На питање колико је све коштало, наш саговорник објашњава да је само за гибаницу утрошено преко 100.000 динара, док је за израду специјалне пећи и плехова била потребна многоструко већа сума.

Међутим, тај терет нико није осетио, јер се у прављењу гибанице за Гиниса укључио велики број спонзора од приватних пекара, предузетника, мионичких домаћина, општине до ЈП "Србија путеви".

У прављењу највеће гибанице на свету посебан допринос су дали власици приватних фирми Јанко и Милош Јанковић из Пожеге, Рађен Ковачевић из Ужица и Славољуб Јовановић из Чачка. После благосиљања од стране локалних свештеника, џиновском гибаницом изванредног квалитета послужено је око 4.000 Мионичана и њихових бројних гостију.