Еврозона изашла из рецесије

Према извештајима агенција

Брисел, Берлин, Париз – Еврозона је у другом кварталу остварила привредни раст од 0,3 одсто, што је боље од очекиваног, пре свега захваљујући добрим економским резултатима у две највеће привреде, Немачкој и Француској, показали су јуче званични подаци у Бриселу, преноси Танјуг. Европски завод за статистику (Евростат), наводи да је рецесија, која је трајала 18 месеци и коштала еврозону милионе радних места, окончана највећим делом захваљујући изненађујућем расту од 0,7 одсто у Немачкој и 0,5 одсто у Француској, преноси агенција Франс прес. Аналитичари су иначе очекивали да ће седамнаесточлани монетарни блок, у којем живи око 340 милиона становника, остварити раст од 0,2 одсто, након шест узастопних квартала смањења бруто домаћег производа (БДП).

Трећа и четврта економија еврозоне, Италија и Шпанија, забележиле су пад од 0,2, односно 0,1 одсто, а међу губиташима је холандска привреда која је потонула за 0,2 одсто. Изненађење представља португалска привреда која је порасла за изненађујућих 1,1 одсто у другом кварталу, након десет месеци у паду. Овај раст привреде која прима помоћ „тројке” међународних кредитора (Европске комисије, Међународног монетарног фонда и Европске централне банке), објашњава се већим извозом и олакшицама које је Лисабон увео за инвеститоре.

„Опоравак еврозоне је на дохват руке, али само ако се владе буду држале реформи заснованих на строгој штедњи из протеклих неколико година”, рекао је комесар ЕУ за економске послове Оли Рен и додао „Одржив опоравак је на видику, али само ако наставимо да се супротстављамо кризи на свим фронтовима.”

Раст немачке привреде у другом тромесечју био је у знатној мери условљен високом домаћом тражњом, наводи немачка Савезна агенција за статистику (Дестатис), што је и закључак Завода за статистику у Паризу, при објашњавању снажнијег привредног раста који је извукао Француску из благе рецесије. Француска влада, која се бори са растом незапослености и јавног дефицита, наводи да вести представљају прекретницу, пренела је агенција Франс прес.

Министар финансија Пјер Московиси наводи да подаци потврђују крај рецесије у француској економији и представљају охрабрујуће знаке опоравка.

Завод за статистику истиче да је пад инвестиција у Француској ограничио значајнији раст, као и да нема знакова да ће садашњи благи привредни раст утицати на ниво запослености. Подаци завода су показали да је у другом кварталу без посла само у области комерцијале остало 27.800 људи.

Председник Франсоа Оланд обећао је да ће преокренути ситуацију на пољу незапослености до краја године, након што је број незапослених достигао рекорд, око 3,3 милиона људи.

Како преноси Ројтерс, аналитичари очекују да еврозона стабилан економски раст оствари тек 2015. године. Разлоге за то виде, пре свега, у нестабилном и презадуженом југу Европе где је, на пример, привреда Кипра у другом кварталу пала у још дубљу рецесију, уз пад од 5,4 одсто на годишњем нивоу. Приходи од туризма ублажили су негативне ефекте кризе, али је број туриста у последњих неколико месеци подбацио у односу на званична очекивања, што је лоша вест за један од кључних привредних сектора Кипра, који је у мају примио прву траншу пакета помоћи „тројке”, вредног десет милијарди евра.

Завод за статистику у Никозији наводи да је у грађевинском, прерађивачком, банкарском, транспортном, трговинском, туристичком и услужном сектору у другом кварталу забележен пад активности.

С друге стране, земље централне и источне Европе, као што су Чешка, Мађарска и Пољска, бележе благи раст економија. Међу њима се истиче Пољска, као земља која је у глобалној економској кризи избегла рецесију, и која и сада успева да остварује економски раст од 0,4 одсто у другом тромесечју ове године. Према оцени аналитичара, Пољска успева да повећава увоз захваљујући томе што је од 2008. године вредност националне валуте, злота, пала за 30 одсто у односу на евро.

 ----------------------------------------------------------------------

Мудис: државама које примају помоћ ММФ-а често прети банкрот

Њујорк – Државе које учествују у програмима Међународног монетарног фонда (ММФ) суочене су са ризицима банкрота, због дугорочних слабости, упркос очигледном подстреку који им такви програми дају, наводи међународна агенција за процену кредитног рејтинга „Мудис”, у студији о средњорочним изазовима које повлачи учешће у програмима ММФ-а, преноси Танјуг.

Студија показује да је од 1983. до 2012. године, од 114 држава које су добиле помоћ ММФ-а, 16,4 одсто у року од пет година није више било у могућности да враћа дугове.

Питање које се већ дуго поставља јесте зашто „Мудис” традиционално додељује неинвестиционе кредитне оцене земљама које учествују у програмима ММФ-а. Чињеница је да многе земље улазе у такве програме када су у проблемима, а програми нису увек довољни да би елиминисали ризик од банкрота повезан с проблемима у земљи, наводи агенција.

Статистика, међутим, показује да већина држава које су учествовале у програмима, није банкротирала иако су многе у то време биле у проблемима и приступ приватном капиталу им је био отежан, што показује да су програми ММФ-а често успевали да смање ризик од банкрота.

Тренутно четири чланице еврозоне – Грчка, Ирска, Португалија и Кипар – примају финансијску помоћ ММФ-а, у оквиру међународног програма у ком учествују и Европска унија и Европска централна банка.