Како се каља службена значка

Полицајци су само у последњих недељу дана били одговорни за смрт петоро људи. Прво је у Остружници убијен Бранко Заменчик, после тога је у Шашинцима полицајац смртно ранио троје људи, да би јуче било откривено да је један хрватски држављанин свирепо ликвидиран само зато што су двојица полицајаца желела да га опљачкају. Ако се томе дода да је недавно у Новом Саду откривено да је припадник Жандармерије убио једног младића, ствари постају озбиљније него што се на први поглед чини.

Мора се, додуше, признати да се случај из Остружнице потпуно разликује од осталих, јер је то била акција покушаја хапшења у којој је осумњичени насрнуо на полицајце који су га убили, како је званично објашњено, у самоодбрани.

Током прошле, 2006. године, МУП Србије поднео је 506 кривичних пријава против 487 полицијских службеника и других запослених у овом државном органу. Полицајци и други запослени у МУП-у починили су 663 кривична дела.

Највише кривичних дела полицајци су починили против безбедности јавног саобраћаја, којих је било 153. Злоупотреба службеног положаја десила се 69 пута, фалсификовање исправе 41, а кривично дело преваре извршено је 30 пута. Примање мита је забележено у 28 случајева, наношење тешких телесних повреда у 25, док је 19 полицајаца пријављено због тешких крађа.

Полицајци и други службеници МУП-а починили су 15 кривичних дела злостављања и мучења, 13 пута је регистровано насилничко понашање, 12 пута насиље у породици. Припадници МУП-а учествовали су и у 10 кривичних дела изазивања опште опасности, девет разбојништава и у седам дела продаје дрога. Полицајци су учествовали и у пет убистава, од којих је једно тешко убиство.

Чињеница је ипак да је број оних који полицијску значку користе за извршење кривичних дела далеко мањи од оних правих полицајаца који своју дужност обављају часно и професионално. Али, тај мањи број полицајаца криминалаца баца љагу на полицијску униформу, што доводи до тога да народ има лоше мишљење о онима којима је задатак да чувају све грађане Србије.

Постоји више теорија о томе како полицајци постају криминалци. Једна од њих је да су одређени људи, у систему поремећених вредности у ближој прошлости Србије, приступали полицији само да би значком заштитили себе и своје криминалне послове. Друга је да полицајци, због лошег материјалног стања и немогућности решавања стамбеног питања, постају подложни корупцији, чиме падају у руке криминалаца који их после користе, не само за заштиту, већ и за извршење тешких кривичних дела. Трећа теорија је да има полицајаца који су имали часне намере када су одлучили да носе униформу, али је на њих иста та униформа деловала негативно, па су се изгубили у осећају брзо стечене моћи и почели да је злоупотребљавају.

Постоје мишљења о томе да је заправо узрок свих ових проблема начин примања људи у полицију. Према тим мишљењима, полиција има проблем са мањком људи. У Београду, на пример, раде три полицајца на 1.000 становника. Зато су снижени критеријуми за пријем грађана у радни однос у МУП-у.

У полицији демантују ово, наглашавајући да постоје законски оквири који прописују пријем нових полицајаца и ти критеријуми увек морају да буду испоштовани. Између осталих критеријума, у МУП-у кажу да будући полицајци морају да испуне и тест код психолога.

– Раније се могло запослити у полицији на два начина. Први је био да се заврши четворогодишња средња школа у Сремској Каменици, после чега су кандидати имали варијанту или да почну са радом или да наставе школовање. Други начин је био да се заврши шестомесечни курс за полицајца. Реформом полицијског школства укинута је Средња полицијска школа, па грађани после завршеног четворогодишњег школовања могу да заврше једногодишњи полицијски курс или Криминалистичко-полицијску академију – објашњавају у МУП-у Србије.