Одлазак „ђавољег адвоката”

Париз – Француски адвокат Жак Верже, који је зарадио надимак „ђавољи адвокат” зато што је бранио низ озлоглашених криминалаца, од нацисте Клауса Барбија до терористе Карлоса Шакала, преминуо је прексиноћ у Паризу, саопштила је његова издавачка кућа „Пјер-Жијом де Ру”, преноси Танјуг. У саопштењу се наводи да је Верже преминуо од срчаног удара у кући у којој је некад живео Волтер, француски филозоф из 18. века, пренела је АФП.

„Било је идеално да управо смрт буде последњи позоришни чин овог рођеног глумца, који је попут Волтера развијао вештину сталног револта”, саопштио је Вержеов издавач.

Његов живот био је узбудљива прича о свету шпијунаже, тероризма и подземља, а међу именима која је бранио – или им је био правни саветник – јесу и бивши председник Србије и СР Југославије Слободан Милошевић и лидер Српске радикалне странке Војислав Шешељ.

Жак Верже је рођен 1925. године на Тајланду. Мајка му је рано умрла од тропске грознице, а он са оцем одлази на острво Реунион. Учествовао је у Другом светском рату под командом генерала Шарла де Гола, а после рата је студирао оријенталне језике и историју, постао члан Комунистичке партије, упознао Ериха Хонекера и Пола Пота, а 1950. у Прагу и Стаљина. У Индији је срео Индиру Ганди и Нехруа. У међувремену је завршио права и постао адвокат.

Током рата у Алжиру, у којем су се грађани бомбама и тероризмом борили против окупатора, једна од главних бомбашица Камила Бурије је ухапшена. Жак ју је упознао у судници 1957. године. За злочине је осуђена на смрт. Верже успева да јој преиначи казну и она 1962. излази из затвора. Неколико година касније они су се венчали, а то је био почетак узбудљиве животне и адвокатске приче овог човека.

Верже је касније постао познати адвокат, који је доспевао на насловнице новина широм света захваљујући листи клијената, на којој су се налазила најозлоглашенија имена данашњице, од нацисте Клауса Барбија, венецуеланског револуционара Карлоса Шакала, бившег заменика ирачког премијера Тарика Азиза... Требало је да буде и део одбране Садама Хусеина.

Не зна се где је био осам година, до 1978. Тајну никада није открио. Многи сумњају да се био придружио француској Легији странаца, али никад није утврђено.

У једном интервјуу немачком листу „Шпигл”, Верже је шокирао свет изјавом: „Бранио бих Хитлера!”

Неколико пута је посетио Београд, а о њему је чувени немачки редитељ Барбет Шредер снимио и документарни филм под називом „Адвокат терора”, који је приказан на фестивалу у Кану.

„Не да бих бранио Адолфа Хитлера, већ и самог Џорџа Буша Млађег”, рекао је Верже на премијери у Кану.

У интервјуу београдској „Илустрованој Политици”, причао је да је постао правни саветник Слободана Милошевића на молбу његове супруге Мирјане Марковић. Оштро је критиковао хашке процедуре, а 2002. је Европском суду за људска права у Стразбуру уложио жалбу у име Милошевића због његовог пребацивања у Хаг, што је у жалби оквалификовао као отмицу. Тврдио је касније и да је смрт Милошевића у Хагу „убиство”.

„Милошевић је тражио доктора из Русије, Србије и Француске. Разумем ако мисле да је човек из Русије КГБ, човек из Србије ултрадесничар а жена из Француске је била доктор на клиници у Монпељеу. Милошевић је и све слабије чуо, срце му је слабило и било је неопходно да се суђење прекине на шест недеља како би се потпуно прегледао. Уместо тога, они су два пута убрзали суђење. Доктор и ја смо издали малу књигу у Француској и Швајцарској у којој тврдимо да је то било убиство. Тражили смо од госпође Карле дел Понте да подигне оптужницу против нас уколико мисли да смо је оклеветали. Није се огласила”, рекао је Верже.

Уочи почетка суђења Шешељу, Верже је оценио да постоји завера против Србије и да као правник има обавезу да интервенише, али и као грађанин, јер је од 17. до 20. године био припадник Покрета отпора генерала Шарла де Гола.

Године 2008, у једној емисији на француској ТВ је рекао да су владе западних земаља признавањем једнострано проглашене независности Косова „запалиле ватру која ће се распламсати”. Верже је објаснио да је Косово отцепљено од Србије тако што је „19 земаља, најјачих међу најјачима, одлучило да матира малу Србију без објаве рата, без одобрења УН и, што се тиче Француске, без одобрења парламента”.

Овај „интересантан преседан” је довео до тога да, „као у време Хитлера, можемо да водимо рат без објављивања”, говорио је Верже.