Естрада као централна болест

Хроничар и колекционар. То је Бранимир Бане Локнер, рок критичар и главни уредник часописа „Тајм машин мјузик”, председник жирија

многих фестивала, између осталог, и недавно завршене Зајечарске гитаријаде, на којој је победио састав „Мад фектори” из Врања, за који Локнер одлучно тврди да је одличан састав.

– Из године у годину све је већи квалитет бендова који се пријављују. А зајечарска публика је изванредна. Предност времена у којем живимо јесте у томе што и пре фестивала људи могу да се информишу о музици бендова који су ушли у такмичарски део, јер, ту је „Јутјуб”, ту су и организатори Гитаријаде, који преко фејсбук-странице динамизирају причу о овој манифестацији – каже Локнер не пропуштајући да напомене да је протеклих година посета свим концертима који се одржавају током Гитаријаде бесплатна.

Ове године оборен је и рекорд посете, и то за концерт „Парног ваљка”.

– Било је, кажу у МУП-у, око 50.000 посетилаца, ја бих рекао да је било између 35.000 и 40.000. Али и током наступа такмичарских бендова посета је била велика – задовољан је наш саговорник.

Зајечар, каже овај Земунац, тада некако другачије дише. Али, с разлогом. Јер, како тврди, то је баш рок град у којем људи истински уживају у рокенролу.

Рок критичар којег неки називају добрим духом бивше југословенске и садашње рок сцене, ипак, каже да је рок култура код нас на врло ниским гранама. И то било да рок третирамо као културу или као субкултуру. А према његовом мишљењу, оба термина су тачна.

– Статус рока је на најнижим гранама. Национална културна политика потпуно елиминише и минимализује рок културу, осим ако није део овдашње естраде или ако на неки начин не кокетира са естрадним начином размишљања. А естрада је овде централна болест. Генерално гледајући, естрадизација је присутна у свим сферама друштва и представља највећи проблем живота овде – сматра Локнер уз озбиљну напомену да у рок култури не постоји такозвана ауторска криза о чему се често говори.

Каква је данас рок сцена код нас, питамо га, а он одговара да је то све оно што се дешава на овим просторима.

– Није лоша. Много је квалитетних бендова. За време старе Југославије, а и у периоду деведесетих година СРЈ и Србија одвајале су средства за културу, што данас није случај. Или јесте случај, ако се опет вратимо на причу о естрадизацији – каже Локнер.

Али, рок је жив, кажемо му, што он климањем главе потврђује.

– То стоји. Али, морамо да будемо реални и да кажемо да рок култура још од деведесетих година није централна култура нових генерација. И није то тако само код нас већ и у свету. То место су преузели хипхоп, техно, индастријал, и самим тим публика се умногоме разводнила и осула. Свуда. Имамо мало нове публике која заједно са својим вршњацима креће у откривање музичких система вредности. То је реалност са којом се свакодневно суочавамо – сматра наш саговорник.

Према његовом мишљењу, реалан проблем представља мањак публике, као и чињеница да он, генерално, тешко може да се надомести на неки начин, јер данас људи имају много могућности да задовоље своја културна интересовања.

На питање каква је онда будућност рока он каже да је „врло изгледна”.

– Свуда. Поготово би представници старијих генерација требало да се навикну да рок није централна фигура и да поприма елементе третирања, као што је имао џез у једној фази. Али, енергија и став су универзални и неизбрисиви и они ће због тога имати важно место у свету. Енергија и став су оно што представља неизбрисив део комплетне слике о року – сматра Локнер.

С. Чикарић

-----------------------------------------------------------

Нема ауторске кризе

На питање ко, заправо, говори о ауторској кризи, Локнер каже да су то сви они који само површински посматрају дешавања на рок сцени.

– Површински, јер посматрају само оно што се дешава на естрадном небу. Ауторске кризе нема, већ је реалан проблем начин представљања рок културе у јавности и у медијима. Последњих година дошло је до промене начина третирања рок културе где је интернет-промоција постала доминантно место и простор за представљање састава и извођача. Тако је код нас, али и у целом свету. По година њених становника, ми смо стара нација, и код једног дела популације постоји одбојност да преко интернета прате дешавања. Такође, без разлога се глорификује значај електронских и штампаних медија чији је утицај на рок културу, ону која није естрадна, данас апсолутно миноран. И поред тога, не одсликава право стање ствари на рок сцени – сматра Локнер.