Неједнакост пречица за сиромаштво

Просе на сваком другом ћошку. Преврћу по контејнерима, чекају порцију хлеба пред пултом народне кухиње. Они нису већина у Србији, али њихов број није ни занемарљив. Има и оних којима је угодно. Башкаре се у приватним базенима. Летују никако другачије, сем луксузно, возе авионе, њихово мишљење се уважава. Ни не знају да тамо негде има оних без корице хлеба. Напросто, не занима их ништа више ван елитног круга у ком се крећу. Јер њима је добро и тамо где су они за новајлије места – нема!

Слика Србије – социјално раслојено друштво. Природна и сасвим нормална појава, поручују социолози, али је већи проблем све драстичнија и неправеднија неједнакост међу друштвеним слојевима. У вишој класи која држи политичке, економске и културне конце у својим рукама и непрестано пласира систем вредности данас има и оних који такве позиције не заслужују. Велике социјалне разлике, кристално је јасно, више доприносе социјалној апатији, порасту крајње беде, криминала, корупције... Другим речима, изразит ниво социјалних разлика отежава излазак земље из сиромаштва. Ни пут друштвеног позиционирања сваког појединца у Србији није загарантован, сматра др Слободан Цвејић, професор социологије на Филозофском факултету у Београду, један од истраживача на пројекту „Нови облици друштвеног раслојавања у Србији” којим је обухваћено 2.500 домаћинстава и око 200 припадника економске елите.

Пред некима се отварају боље прилике, има и оних које очекују лошије шансе, што је заправо слика друштвене покретљивости – могућности да неко сачува друштвену позицију својих родитеља, промени је на боље или горе.

– Елите и средња класа успевају кроз законе, нормативе и неформалне институције да поставе систем у којем је њима добро, а другима није. Зато има друштвених слојева који се све више затварају јер желе да заштите своју друштвену позицију, док има и оних који су на такав потез принуђени јер немају куд. Колике су шансе детета из сељачке породице да постане министар у српској влади? Минималне. А држава као да не схвата да губи када на важну позицију смести неспособну особу са само добрим социјалним пореклом или друштвеном везом и при том дисквалификује способног појединца на пример из сеоске средине – назначава проф. Цвејић.

Када је преузимао улогу председника владе, актуелни премијер Србије је рекао да ће учинити све да се спречи осиромашење запослених. Др Цвејић сматра да таква порука никако није добра јер је први човек владе јавно, можда и несвесно, истакао како су  запослени грађани Србије заправо сиромашни.

– Таква порука јесте сигнал да у друштву ствари стоје лоше. Свима је јасно да је разлика између, рецимо, директора и радника сада огромна, иако и пре деценију и по она није била занемарљива. У то време, пред крај социјализма, припадници средње класе су неким чудом градили викендице, ишли у иностранство, слали децу у боље школе... Сада је то готово немогуће што опет указује на нараслу друштвену неједнакост – додаје овај социолог, подсећајући да ни економској елити није све како треба.

– Мања је бара, па ће морати да буде и мање крокодила. Многи испадају из игре, због мањка капитала, било економског или културног. А и они који раде у јавном сектору осећају јаче рестрикције, међу њима и учитељи, службеници, део здравствених радника... Није им лошији само лични положај, већ немају шансу да усавршавају своје знање како би систем био ефикаснији. У овом тренутку је боље само онима који су везани за страни капитал, док нижа класа, тачније само они предузимљивији који успевају да раде и на црно, како-тако одржава свој положај – набраја др Цвејић.

Утисак о великој економској раслојености је у знатној мери последица чињенице да свакодневно сусрећемо људе који просе или преврћу по контејнерима, док истовремено читамо о луксузном животу и расипништву џет-сета, истиче Владимир Вулетић, професор социологије на Филозофском факултету у Београду.

– Тим крајностима још не припада већина становништва као у појединим афричким и земљама Латинске Америке у којима је огромна већина друштвеног богатства концентрисана у рукама неколико породица, док претежна маса становништва живи у крајњој беди. Србија у том погледу припада земљама с релативно ниским Гини коефицијентом – статистичком мером неједнакости. Према подацима од пре неколико година Србија је, где је Гини 31, у том погледу ближа скандинавским земљама где су неједнакости најмање (Гини око 25), него у поменутим земљама, попут Намибије, Боливије и још десетинама сличних где је Гини већи од 50, а неретко 60 и више – наводи проф. Вулетић, истичући да су узроци повећања неједнакости разнолики. Структурно посматрано, на планетарном нивоу јавља се проблем „ником потребне радне снаге”, односно долази до пораста незапослености који најснажније погађа најпре мање развијене земље.

– С друге стране, богатство се концентрише у релативно уском кругу монополиста које неки аутори називају транснационална капиталистичка класа. Та класа, којој припада и део домаћег естаблишмента, има одлучујући утицај на кретање новца и осталих друштвених ресурса. Проблем је, међутим, што концентрација богатства служи превасходно за одржавање постојећих односа моћи, а све мање за развој привредних и културних потенцијала или повећање укупног благостања обичних људи. Упркос томе, многи још верују да су велике неједнакости нужан услов развоја, односно да велике разлике у расподели богатства мотивишу људе за више прегнућа. Међутим, када се једном кристалишу, велике социјалне разлике више доприносе социјално дезинтегративним процесима. Такве разлике отежавају излазак земље из сиромаштва па тако подаци показују да се, уз одређене изузетке, земље у којима су оне веома изражене налазе на дну листе развијености и обрнуто – објашњава социолог Владимир Вулетић.

М. Бракочевић

-----------------------------------------------------------

Удвостручен број корисника новчане социјалне помоћи

– јануара 2003. право на МОП (материјално обезбеђење породице) користило 43.912 породица, односно 103.614 чланова

– децембра 2004. било је 47.354 породице које су користиле право на МОП или 116.326 особа

– јуна 2013. право на новчану социјалну помоћ остварују 103.874 породице, односно 263.343 грађана

*Извор Министарство рада, запошљавања и социјалне политике

-------------------------------------------------

КАРЛОВ УГАО

• Средња класа умире усправно. Још је само корен држи.

• Обични грађани се не луксузирају. То је привилегија лопова.

• Један тајкун је врло скроман: пије старо вино, једе буђави сир, вози ауто без крова...

• Ако ниси ни богат, ни сиромашан, прогласе те медиокритетом.

• Тајкуни једу на рачун радника, сиротиња једе у народним кухињама, само средња класа једе на свој рачун.

• Већ годинама траје прелазни рок из „Грађанског” у „Пролетер”.

• Грађански слој је био интелектуално најјачи. Све док се није укинула та дисциплина.

• Средњи слој је толико безначајан да је само мали шраф у гласачкој машини.

Драгутин Минић