Nejednakost prečica za siromaštvo

Prose na svakom drugom ćošku. Prevrću po kontejnerima, čekaju porciju hleba pred pultom narodne kuhinje. Oni nisu većina u Srbiji, ali njihov broj nije ni zanemarljiv. Ima i onih kojima je ugodno. Baškare se u privatnim bazenima. Letuju nikako drugačije, sem luksuzno, voze avione, njihovo mišljenje se uvažava. Ni ne znaju da tamo negde ima onih bez korice hleba. Naprosto, ne zanima ih ništa više van elitnog kruga u kom se kreću. Jer njima je dobro i tamo gde su oni za novajlije mesta – nema!

Slika Srbije – socijalno raslojeno društvo. Prirodna i sasvim normalna pojava, poručuju sociolozi, ali je veći problem sve drastičnija i nepravednija nejednakost među društvenim slojevima. U višoj klasi koja drži političke, ekonomske i kulturne konce u svojim rukama i neprestano plasira sistem vrednosti danas ima i onih koji takve pozicije ne zaslužuju. Velike socijalne razlike, kristalno je jasno, više doprinose socijalnoj apatiji, porastu krajnje bede, kriminala, korupcije... Drugim rečima, izrazit nivo socijalnih razlika otežava izlazak zemlje iz siromaštva. Ni put društvenog pozicioniranja svakog pojedinca u Srbiji nije zagarantovan, smatra dr Slobodan Cvejić, profesor sociologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, jedan od istraživača na projektu „Novi oblici društvenog raslojavanja u Srbiji” kojim je obuhvaćeno 2.500 domaćinstava i oko 200 pripadnika ekonomske elite.

Pred nekima se otvaraju bolje prilike, ima i onih koje očekuju lošije šanse, što je zapravo slika društvene pokretljivosti – mogućnosti da neko sačuva društvenu poziciju svojih roditelja, promeni je na bolje ili gore.

– Elite i srednja klasa uspevaju kroz zakone, normative i neformalne institucije da postave sistem u kojem je njima dobro, a drugima nije. Zato ima društvenih slojeva koji se sve više zatvaraju jer žele da zaštite svoju društvenu poziciju, dok ima i onih koji su na takav potez prinuđeni jer nemaju kud. Kolike su šanse deteta iz seljačke porodice da postane ministar u srpskoj vladi? Minimalne. A država kao da ne shvata da gubi kada na važnu poziciju smesti nesposobnu osobu sa samo dobrim socijalnim poreklom ili društvenom vezom i pri tom diskvalifikuje sposobnog pojedinca na primer iz seoske sredine – naznačava prof. Cvejić.

Kada je preuzimao ulogu predsednika vlade, aktuelni premijer Srbije je rekao da će učiniti sve da se spreči osiromašenje zaposlenih. Dr Cvejić smatra da takva poruka nikako nije dobra jer je prvi čovek vlade javno, možda i nesvesno, istakao kako su  zaposleni građani Srbije zapravo siromašni.

– Takva poruka jeste signal da u društvu stvari stoje loše. Svima je jasno da je razlika između, recimo, direktora i radnika sada ogromna, iako i pre deceniju i po ona nije bila zanemarljiva. U to vreme, pred kraj socijalizma, pripadnici srednje klase su nekim čudom gradili vikendice, išli u inostranstvo, slali decu u bolje škole... Sada je to gotovo nemoguće što opet ukazuje na naraslu društvenu nejednakost – dodaje ovaj sociolog, podsećajući da ni ekonomskoj eliti nije sve kako treba.

– Manja je bara, pa će morati da bude i manje krokodila. Mnogi ispadaju iz igre, zbog manjka kapitala, bilo ekonomskog ili kulturnog. A i oni koji rade u javnom sektoru osećaju jače restrikcije, među njima i učitelji, službenici, deo zdravstvenih radnika... Nije im lošiji samo lični položaj, već nemaju šansu da usavršavaju svoje znanje kako bi sistem bio efikasniji. U ovom trenutku je bolje samo onima koji su vezani za strani kapital, dok niža klasa, tačnije samo oni preduzimljiviji koji uspevaju da rade i na crno, kako-tako održava svoj položaj – nabraja dr Cvejić.

Utisak o velikoj ekonomskoj raslojenosti je u znatnoj meri posledica činjenice da svakodnevno susrećemo ljude koji prose ili prevrću po kontejnerima, dok istovremeno čitamo o luksuznom životu i rasipništvu džet-seta, ističe Vladimir Vuletić, profesor sociologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

– Tim krajnostima još ne pripada većina stanovništva kao u pojedinim afričkim i zemljama Latinske Amerike u kojima je ogromna većina društvenog bogatstva koncentrisana u rukama nekoliko porodica, dok pretežna masa stanovništva živi u krajnjoj bedi. Srbija u tom pogledu pripada zemljama s relativno niskim Gini koeficijentom – statističkom merom nejednakosti. Prema podacima od pre nekoliko godina Srbija je, gde je Gini 31, u tom pogledu bliža skandinavskim zemljama gde su nejednakosti najmanje (Gini oko 25), nego u pomenutim zemljama, poput Namibije, Bolivije i još desetinama sličnih gde je Gini veći od 50, a neretko 60 i više – navodi prof. Vuletić, ističući da su uzroci povećanja nejednakosti raznoliki. Strukturno posmatrano, na planetarnom nivou javlja se problem „nikom potrebne radne snage”, odnosno dolazi do porasta nezaposlenosti koji najsnažnije pogađa najpre manje razvijene zemlje.

– S druge strane, bogatstvo se koncentriše u relativno uskom krugu monopolista koje neki autori nazivaju transnacionalna kapitalistička klasa. Ta klasa, kojoj pripada i deo domaćeg establišmenta, ima odlučujući uticaj na kretanje novca i ostalih društvenih resursa. Problem je, međutim, što koncentracija bogatstva služi prevashodno za održavanje postojećih odnosa moći, a sve manje za razvoj privrednih i kulturnih potencijala ili povećanje ukupnog blagostanja običnih ljudi. Uprkos tome, mnogi još veruju da su velike nejednakosti nužan uslov razvoja, odnosno da velike razlike u raspodeli bogatstva motivišu ljude za više pregnuća. Međutim, kada se jednom kristališu, velike socijalne razlike više doprinose socijalno dezintegrativnim procesima. Takve razlike otežavaju izlazak zemlje iz siromaštva pa tako podaci pokazuju da se, uz određene izuzetke, zemlje u kojima su one veoma izražene nalaze na dnu liste razvijenosti i obrnuto – objašnjava sociolog Vladimir Vuletić.

M. Brakočević

-----------------------------------------------------------

Udvostručen broj korisnika novčane socijalne pomoći

– januara 2003. pravo na MOP (materijalno obezbeđenje porodice) koristilo 43.912 porodica, odnosno 103.614 članova

– decembra 2004. bilo je 47.354 porodice koje su koristile pravo na MOP ili 116.326 osoba

– juna 2013. pravo na novčanu socijalnu pomoć ostvaruju 103.874 porodice, odnosno 263.343 građana

*Izvor Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike

-------------------------------------------------

KARLOV UGAO

• Srednja klasa umire uspravno. Još je samo koren drži.

• Obični građani se ne luksuziraju. To je privilegija lopova.

• Jedan tajkun je vrlo skroman: pije staro vino, jede buđavi sir, vozi auto bez krova...

• Ako nisi ni bogat, ni siromašan, proglase te mediokritetom.

• Tajkuni jedu na račun radnika, sirotinja jede u narodnim kuhinjama, samo srednja klasa jede na svoj račun.

• Već godinama traje prelazni rok iz „Građanskog” u „Proleter”.

• Građanski sloj je bio intelektualno najjači. Sve dok se nije ukinula ta disciplina.

• Srednji sloj je toliko beznačajan da je samo mali šraf u glasačkoj mašini.

Dragutin Minić