Мотел y Америци

Мотел је америчка реч: кованица од мот(ор) и (хот)ел. Поента је да се у њега улази право из аутомобила. Рецепција се заобилази, што је не само згодно за тајне састанке (разних врста) него је и пречица – а њима је амерички начин живота веома склон. Лоше стране собе на паркингу смањују се препорукама о безбедности и паркирању: кола се остављају хаубом напред тако да издувни гасови из ауспуха нису усмерени ка вратима.
Величина и уређење собе су слични у мотелским ланцима у којима смо одседали – Рамада, Дејз и Сан ин. (Суфикс ин је знак нечег позитивног.)

Висок, широк, мекан кревет, сав у перинама, у проспекту назван "кинг" једини је луксуз у скромној и чистој соби. Ту је бучан клима-уређај и телевизор с десетак канала. Такође, апарат за филтер-кафу поред којег је утакнут кабл фена за косу.

Купатила су тесна, са ниским кадама које су заштићене од клизања лепљеном гумом. Та гума баш и не делује превише чисто. Соба постаје блештећи светла кад се размакне тамна завеса која штити од радозналих погледа с паркинга. Стаклени зид, с малим кипер прозором, јесте излог кад соба није заузета.

Опседнутост просечног Американца коцкицама леда, које се у огромним количинама сипају у чаше па преко њих налије пиће, увеле су и ледомате у стандардну понуду мотела. Апарати се налазе у ходнику. Из њих се захвата лопатицом која је везана ланцем за апарат.

Цене преноћишта с доручком крећу се од хостелских 35,90 до шездесетак долара. Разлика у цени се осети само за доручком. Скупљи мотели нуде воће, млеко, више џемића – али ништа спектакуларно. Посуђе је пластично, нема месних прерађевина и хлеба. Уместо хлеба праве се вафли или тост.

Пушење је дозвољено у посебно означеним собама, мада не треба претеривати јер комшија има право да пријави "пушачко насиље". На то његово право подсећају га антипушачки плакати на којима су означени бројеви телефона за брзу интервенцију.

Рецепција и врата собе препуни су корисних обавештења о личној безбедности, а што је хотел јефтинији тих упозорења је више. Једно од њих је да се врата не отварају непознатима, па чак ни особљу хотела без провере на рецепцији. "Не носите упадљив накит, избегавајте торбице преко рамена, врата закључајте свим бравама колико их има". И на крају врло чудно упутство за безбедан боравак: "У сваком тренутку знајте где се налазите и где желите да идете"(!?). Ваљда је то нека прикривена препорука да психички лабилни не крећу на пут.