Motel y Americi

Motel je američka reč: kovanica od mot(or) i (hot)el. Poenta je da se u njega ulazi pravo iz automobila. Recepcija se zaobilazi, što je ne samo zgodno za tajne sastanke (raznih vrsta) nego je i prečica – a njima je američki način života veoma sklon. Loše strane sobe na parkingu smanjuju se preporukama o bezbednosti i parkiranju: kola se ostavljaju haubom napred tako da izduvni gasovi iz auspuha nisu usmereni ka vratima.
Veličina i uređenje sobe su slični u motelskim lancima u kojima smo odsedali – Ramada, Dejz i San in. (Sufiks in je znak nečeg pozitivnog.)

Visok, širok, mekan krevet, sav u perinama, u prospektu nazvan "king" jedini je luksuz u skromnoj i čistoj sobi. Tu je bučan klima-uređaj i televizor s desetak kanala. Takođe, aparat za filter-kafu pored kojeg je utaknut kabl fena za kosu.

Kupatila su tesna, sa niskim kadama koje su zaštićene od klizanja lepljenom gumom. Ta guma baš i ne deluje previše čisto. Soba postaje blešteći svetla kad se razmakne tamna zavesa koja štiti od radoznalih pogleda s parkinga. Stakleni zid, s malim kiper prozorom, jeste izlog kad soba nije zauzeta.

Opsednutost prosečnog Amerikanca kockicama leda, koje se u ogromnim količinama sipaju u čaše pa preko njih nalije piće, uvele su i ledomate u standardnu ponudu motela. Aparati se nalaze u hodniku. Iz njih se zahvata lopaticom koja je vezana lancem za aparat.

Cene prenoćišta s doručkom kreću se od hostelskih 35,90 do šezdesetak dolara. Razlika u ceni se oseti samo za doručkom. Skuplji moteli nude voće, mleko, više džemića – ali ništa spektakularno. Posuđe je plastično, nema mesnih prerađevina i hleba. Umesto hleba prave se vafli ili tost.

Pušenje je dozvoljeno u posebno označenim sobama, mada ne treba preterivati jer komšija ima pravo da prijavi "pušačko nasilje". Na to njegovo pravo podsećaju ga antipušački plakati na kojima su označeni brojevi telefona za brzu intervenciju.

Recepcija i vrata sobe prepuni su korisnih obaveštenja o ličnoj bezbednosti, a što je hotel jeftiniji tih upozorenja je više. Jedno od njih je da se vrata ne otvaraju nepoznatima, pa čak ni osoblju hotela bez provere na recepciji. "Ne nosite upadljiv nakit, izbegavajte torbice preko ramena, vrata zaključajte svim bravama koliko ih ima". I na kraju vrlo čudno uputstvo za bezbedan boravak: "U svakom trenutku znajte gde se nalazite i gde želite da idete"(!?). Valjda je to neka prikrivena preporuka da psihički labilni ne kreću na put.