Полицајци на нишану

Два полицајца нападнута су, у само једном дану, током редовног обављања дужности. Естонка Лаовали К. Л. (37), вероватно острашћена због туче са мужем, није се либила да нападне ни полицајца, који је дошао да двоје супружника раздвоји.

Инцидент се догодио на наплатној рампи у Дољевцу. Естонка је, због напада на овлашћено службено лице приведена и одређено јој је задржавање до 48 часова, саопштила је нишка полиција.

Истог дана, само у ноћним часовима, двојица Зајечараца напала су полицајца, који је покушао да их легитимише. Младићи су скоро нокаутирали полицајаца у редовној контроли, који им је у дискотеци „Клуб 54” затражио на увид личне карте. Они су приведени и задржани у притвору.

Разбојници су претукли и пуцали на полицајца, почетком јула ове године, приликом покушаја да спречи пљачку код железничке станице у Новом Саду.

Пљачкаши су полицајцу отели пиштољ и срећом га промашили приликом пуцња. Неколико месеци раније, у фебруару ове године, слично се догодило и његовом колеги из Крушевца, у којег су, док је био у возилу, пуцала двојица нападача. Срећом промашили су.

Према подацима МУП-а Србије, од 2008. године осам полицајаца је погинуло на дужности, 107 је тешко, а 2.221 полицајац је лакше повређен.

Криминолог Златко Николић, виши научни сарадник Института за криминолошка и социолошка истраживања каже за „Политику” да овакав однос према полицајцима не чуди, после свега што је МУП претрпео у последњих неколико година. Руководећи се тиме да је „за љубав, као и за мржњу, увек потребно двоје”, Николић кривца за овакав однос према чуварима реда види у обе стране – у полицији и у грађанима.

– Сетимо се детаља у вези са наводном сменом, а затим останком на функцији директора полиције Милорада Вељовића и афера почев од „Мише Банане”, које су се јавности тих месеци пласирале, а све су остале без епилога. На то су се надовезале приче о (не)безбедности грађана Ниша, који је у међувремену добио начелника, па Новог Сада, који још чека на начелника. Затим је уследила смена команданта Жандармерије, а сада је најављена и провера рада начелника свих полицијских управа и најава смене појединих. Све ово није могло да остане без одјека у јавности, у смислу унижавања и урушавања ионако ниског рејтинга, којег је полиција имала код грађана – сматра Николић.

Кад људи осете или помисле да је полиција „распојасана команда”, каже Николић, онда се осећају слободнијим да своје незадовољство чак и другим стварима, испоље и искале према „сили зла”, како поједини доживљавају чуваре реда. Они полицију, оцењује Николић, виде као препреку сопственим жељама или хтењима.

Са друге стране све је више грађана, оцењује наш саговорник, који имају слабе или никакве кочнице у смислу каналисања беса, што доводи до тога да је полиција све више на мети вандала.

– Полиција мора да реагује и не сме да пусти да овакво стање само од себе престане, јер се то неће догодити. Прво је потребно решити и до краја истерати афере које се појављују у вези са МУП-ом, а затим и продубљивати органске везе са социјалном средином. Полиција би требало да буде корисна. Она због тога постоји, да ми будемо сигурни и безбедни. Увек ће бити појединаца и на једној и на другој страни, који ће се понашати бахато и насилнички. Није ништа ново што људи не воле полицију, али је ново што је све више таквих – тврди Николић.

Вељко Мијаиловић, председник Полицијског синдиката Србије (ПСС) каже за „Политику” да полицајце најчешће нападају навијачи, затим починиоци најтежих кривичних дела и пијане особе.

– Увек постоји одређени број грађана који гаји нетрпељивост према полицији. Поред њих, све више је и оних који, незадовољни социјалним стањем у друштву, сиромаштвом и незапосленошћу, свој бес искаљују на полицајцу, који преставља државу. У том смислу је починиоце напада на полицију битно одговарајуће санкционисати, како се другима не би дао ветар у леђа да чине то исто – каже Мијаиловић.

Он сматра да се судска пракса у том смислу у последње време поправила, за разлику од ранијих година када су нападачи на полицајце пролазили у највећем броју случајева некажњено или су им изрицане казне испод законског минимума.

Казне за нападе на полицајце

Према Закону о јавном реду и миру, ко увреди, злоставља, прети да ће напасти, покуша да нападе или нападне или на други начин омета полицајца у обављању послова безбедности или одржавања јавног реда и мира, прети му казна затвора од шест месеци до три године.

Ако учинилац полицајцу прети још и употребом оружја или се маши за оружје, или му нанесе лакшу повреду, биће кажњен затвором од једне до пет година. Најмање три године у затвору провешће учинилац који на полицајца потегне оружје или га употреби или му нанесе тешку повреду.