Баба тражила мужа, налетела на воз

У Дому здравља у Лапову кажу да је код њих довезена у "свесно оријентисаном стању", а лекари крагујевачке болнице су потврдили да старица није имала ни један једини прелом! Примљена је, веле, са "озбиљним повредама меког ткива", али додају да је "свака кошчица била на свом месту".

"Ни возови нису што су некад били", шали се ортопед Раде Марковић, причајући како је просто невероватно да је деведесетогодишња жена преживела ударац грдосије која се кретала сто на сат.– Ми нисмо идентификовали ни један прелом. Не верујем да би тако прошла да се "сударила" са брзим возом – каже доктор Марковић за "Политику".

Исто мисли и његов колега Александар Зечевић, који је Радмилу збринуо по пријему у крагујевачки Клинички центар.– Примљена је са озбиљним повредама меког ткива на десној страни тела, то смо "закрпили", али интервенције на костима нисмо морали да радимо. Осим једне, која јој је некада раније погрешно срасла, свака кошчица је била на свом месту. Биће да ју је воз само одувао... Јер, ко би преживео директан ударац тешке локомотиве! Па још у тим годинама – вели Зечевић у изјави за наш лист.

Не одговара на питања

Са Радмилом нисмо могли да причамо. Нити је разумела шта је питамо, нити је могла да се сети шта се догодило. На сваки наш покушај, она је одговарала само чудним смешком. Две баке које су смештене у истој соби рекле су нам како је њима причала да "воз није ударио њу, већ она њега".

У потрази за детаљнијим информацијама, морали смо да се обратимо званичним лицима. Увиђај на лицу места је обавио шеф железничке станице у Лапову Дејан Стевановић.– Причао сам о томе са машиновођом. Рекао ми је да ју је приметио, да је свирао и кочио, али да није могао да се заустави пре него што ју је закачио. Да је тако, види се и по трагу кочења. При брзини од сто километара на сат, воз се заустави после 700-800 метара, а он је стао на 200-300 од места догађаја. Старицу су закачиле сантиметарске избочине на локомотиви, одбациле је на земљу, а она се откотрљала у жбуње неколико метара даље – каже Стевановић за "Политику".

Према његовим речима, део пруге код надвожњака у Лапову, где се све збило, врло је непрегледан.– На том месту је кривина, па возови и иначе свирају кад ту пролазе. Не знам шта се десило. Да ли није чула звук сирене, или није могла довољно брзо да се помери. Не знам, право да вам кажем, ни шта је ту тражила. Има као један путељак, али и мене би било страх да ту прелазим пругу – вели Стевановић.

И заиста, шта је ту тражила бака Радмила?

Снежана Миљић, која се већ две и по године брине о старици, открива нам да је Радмила кренула "у потрагу за мужем"...– Човек отишао да подигне пензију, а она, таква каква је, кренула да га тражи. Стајала сам на капији и пратила је да видим куд ће и шта ће. Прешла је пругу једном, па се вратила. После је стала на оближњем игралишту. Велим себи – неће више, па кренем код комшинице на кафу. У то, зачујем сирену. Следила сам се од страха, јер је и мој муж погинуо од воза. Није прошла ни секунда, кад чујем њу како запомаже. Потрчим и видим је како лежи у жбуњу. Човек који је све то гледао, позове хитну помоћ. Брзо су стигли и пребацили је у Дом здравља, па после за Крагујевац. Највише јој је помогла докторка Весна Рашковић – прича нам Снежана.

Љубоморна Радмила

А, каква је бака Радмила?– Ма, љубоморна. Јесте да има деведесет, али се не смирује. Права џамбас баба. Ово јој је трећи муж. Кад год оде некуд, она стане на капију, па га чека. Чека и плаче – вели Снежана.

Међутим, супруг Милић Јовановић, 22 године млађи од Радмиле, демантује за наш лист да је "несташан", иако га Снежана и окупљене комшинице прозивају за честе "излете".– Ма, баба ко баба. А нема разлога да брине. Мени је скоро седамдесет – тврди Милић Јовановић.

"Млађани" супруг и доброчинитељка Снежана која се, како сама каже, са Радмилом већ договорила да јој после смрти остави кућу, обишли су старицу први пут тек недељу дана после несреће. Комшилук објашњава да је то, можда, зато јер су чули да је Радмила добро и додају да "баба никад није ишла код лекара".– Никад није била код доктора. Ма, ни инјекцију у животу није примила. Здрава баба ко дрен. Тек последња два месеца мало онемоћала, па ишла са штапом. Али још увек воли да потегне. Највише обожава ракију – вели прва комшиница.

Радмила би, како сазнајемо, данас требало да изађе из болнице.