Кајмак и јабуке на европској листи

Европа чека да и Србија до јесени упише око хиљаду намирница из нашег јеловника у велику базу података, што ће бити од значаја за сва тематска истраживања у вези са храном, исхраном и здрављем становништва Старог континента. Ти подаци биће најпре доступни посредством Интернета, а за неколико година, када узнапредујемо, захваљујући тим подацима моћи ћемо у супермаркету да на екрану мобилног телефона прочитамо састав киселог млека до детаља. И потом да купимо или не у зависности да ли нам одговара његов хранљиви састав, количина минерала, витамина.

Уз то Србији је поверена улога регионалног центра за Балкан као и земље централне и источне Европе, како би и осталима показала начин да уђу у овај пројекат европске заједнице. Тим поводом у Београд су стигли Пол Финглес, координатор Евро ФИР-а (European Food Information Resource) и професор Корнелија Виткоф, руководилац пројекта едукације у оквиру Евро ФИР-а, да би са нашим представницима у овом послу, представили читав подухват. А наши – то је Институт за медицинска истраживања Универзитета у Београду и др Мирјана Павловић, виши научни сарадник и главни истраживач пројекта и др Марија Глибетић, научни саветник.

Евро ФИР (или европска база података о намирницама) и Институт за медицинска истраживања одржавају управо вишедневни регионални састанак о формирању српске базе података намирница. Том приликом чуло се да је петсто намирница већ обрађено, а да ће до септембра још толико бити проанализирано и са свим детаљима прослеђено у базу.

Представници фабрика хране, који су јуче били на састанку, могли су да чују како ће подаци о њиховим производима бити послати у Европу али истовремено је упућен и позив овдашњим студентима да засучу рукаве. Јер међу 110 научних истраживача и педесетак постдипломаца из 27 земаља колико Евро ФИР има сада, наћи ће се места и за наше младе снаге.

– Добили смо приступ радном пакету за едукацију као и систематизацију, тако да ће се међу хиљаду наших производа сигурно наћи и кајмак – рекла је др Мирјана Павловић, јер се инсистира да свака од земаља на списак ставља управо оне намирнице које се на њеном простору једу и припремају.

Нема сумње да је европска база података о намирницама, којој и ми од јула прошле године дописујемо свој прилог са трпезе (и чинићемо то пуних пет година) корисна научницима. Али коме још?

На јучерашњем предавању чуло се да ће прикупљени подаци олакшати клиничку праксу и дијеталне препоруке лекара, ресторанима друштвене исхране, кухињама у вртићу, хотелима, чак и рад удружења потрошача. Аутентични подаци из различитих земаља су врло корисни а заједнички рад овдашњих и европских научника су гаранција квалитетног рада, истакао је главни координатор Пол Финглес. Резултати новог пројекта ће Србији обезбедити научно проверене и усклађене податке, а то није небитно, ни рецимо, у гајењу јабука, јер она убрана са дрвета овде и у Финској нису исте, подсетио је Финглес.