Мајстор политичке провокације

Данима пре светске премијере филма "Сико" Мајкла Мора у Кану, добро је било подгрејано фестивалско тло. Медији широм планете пренели су вест да је против овог контроверзног мајстора политичке документаристике, врхунског провокатора, писца ("Брате, где је моја земља" и "Беле глуперде") и оскаровца, покренуо истрагу OFAC, посебно одељење федералног Министарства финансија задужено за надзор економског ембарга.
Мор је пред почетак Канског фестивала службено обавештен да је под истрагом јер као амерички држављанин није имао право да путује, инвестира и плаћа трошкове снимања на Куби, а камо ли да на такав један "излет" поведе десетину хероја 11. септембра, да их тамо лечи од последица учешћа у спашавању пострадалих у рушевинама њујоршких кула. А зарад потреба снимања филма "Сико" у којем се обрушио на мањкавости и нехуманост система здравственог осигурања у САД, теза, аргументација и паралела које је у њему изнео, Мор је заиста отпутовао на Кубу.

Продуценти филма, чувена браћа Вајнстин ангажовала су адвокате за редитељеву одбрану, али су и трљали руке. На основу претходног искуства, када је компанија "Дизни" одбила да дистрибуира Моров "Фаренхајт", а филм се тек онда винуо међу најгледаније хитове, Вајнстинови су знали да ће процес против Мора додатно направити гужву испред биоскопских благајни широм света. Боља реклама није им ни била потребна.

У Кану, у којем се интернационално прославио и био награђен за филмове "Куглање за Коламбајн" (награда жирија) и "Фаренхајт 9-11" ("Златна палма"), Мора је очекивао и више него срдачан дочек. Реакција после пројекција "Сикоа " (19. маја, ван конкуренције) била је еуфорична. Француска публика, још увек под свежим утиском победе Саркозија, посебно је уживала у кадровима у којима се Мор "ишчуђава" француским "перверзијама", као што су плаћени петонедељни одмор, пуна плата која тече током боловања, бесплатни универзитети као и 35-сатна радна недеља. Ипак, део критичара био је склон да тврди да и овај Моров филм обилује демагогијом, селективним приступом чињеницама и ружичастим приказивањем здравствене заштите у другим земљама.

Још пре доласка у Кан, на вест о истрази на Моровом сајту нашло се и писмо у којем је овај редитељ оптужио председника Џорџа Буша за покушај застрашивања, а "пет и по година његова администрација је игнорисала и занемаривала хероје 11. септембра, није им било обезбеђено ни лечење ни надокнада трошкова лечења". У писму се још каже : "Осим ако Буш не прогласи да је помоћи свом ближњем нелегална работа, ја нисам прекршио никакав закон и немам шта да кријем".

Канска конференција за новинаре била је препуна, а Мор је о вези стања у америчком здравству и председничке кампање рекао и следеће: "Требају нам кандидати који кажу да се мора одбацити профит када је реч о здравственој заштити. Профит не треба да игра улогу у доношењу одлуке да ли помоћи или не некоме... Држава мора да управља здравством, али у корист људи и за људе. Не желим да чекам десет или двадесет година да у Сједињеним Државама добијемо универзалну здравствену заштиту. То није морално и не би се смело догађати у друштву као што је наше ".

Додао је још и да је његов филм "позив на акцију", како би Американци променили начин свог приватног здравственог осигурања и учинили га праведнијим.

А ево и шта је све у филму дотакао Мор. Гледаоцу је одмах предочио да је у САД из система здравствене заштите искључено 50 милиона људи јер не могу да плаћају приватно здравствено осигурање, а и они који су осигурани често не добијају одговарајућу помоћ. На самом почетку, Мор гледаоца упознаје са Линдом Пино, америчком докторком, дугогодишњом менаџерком у једној од америчких компанија за здравствено осигурање, која за себе каже да је равна масовном убици.

– Током година користила сам своје медицинско знање да би доказала како нашим осигураницима неки медицински поступак није потребан. Постписивала сам документа у којима је кључна реч била denied (није одобрено). За то сам награђена већом платом и унапређењем, јер се у систему здравствене заштите уштеда сматра највећим циљем успешног менаџера – додала је Пино.

 Ова дама само је један од десетине учесника у овом провокативном филму, у којем су приказани као жртве грамзивих осигуравајућих компанија, а цео систем као права клоака. Овакав систем који је у филму приказан и као језива превара, по Мору, сеже у Никсонову еру, један од његових поборника био је и Реган, а Мор тврди да је Хилари Клинтон – једину политичарку која је хтела да се избори за опште здравствено осигурање – заинтересована индустрија прво ућуткала оптужбама да је социјалиста, а затим купила донацијама за кампању.

 У другом делу филма Мор одлази у Канаду, Британију и Француску да тамошње осигурање успореди с америчким. Ипак, највеће контроверзе изазвао је последњи део филма, чија се радња догађа на спорној Куби. Мор је мајсторски искористио инсерте из америчке владине пропаганде која показује како затвореници у Гвантанаму имају изврсну и комплетну медицинску заштиту. Констатујући да је Гвантанамо једина америчка територија где је здравствена заштита бесплатна, сматрајући да хероји 11. септембра имају право на исти третман као и Ал каида, Мор за потребе филма окупља десетак Американаца који су слављени због херојства, али им је здравствена оштета негирана, и одводи их пред капије овог чувеног затвора. Када их тамо не пусте да уђу, Мор одлази у кубанску болницу где им насмејани доктори у лепим, окреченим болничким собама пружају услугу као из медицинског журнала, где се лек који у Америци кошта 120 долара, овде плаћа свега 5 центи ("Исусе, осећам се тако понижено", узвикује једна Американка...

 И тако, коначно је јасно шта је прелило чашу америчкој администрацији. Чињеница да је Мор заправо омогућио пропагандни добитак режиму који је најжешћи амерички непријатељ, довео је до "освете" у виду правне акције против њега.