Русији су потребна – деца

У ситуацији када планира да отвори што више културних центара и промовише знање руског језика изван својих граница, Русија је приморана да на сопственој територији затвори чак 733 школе. Разлог: мањак полазника.

„Немамо довољно деце”, изјавио је пре неки дан директор руске државне Агенције за јавно здравство Генадиј Онишченко, у интервјуу за агенцију Интерфакс. „Из неког разлога смо заборавили зашто смо дошли на овај свет, а дошли смо само са једном сврхом – да створимо нови живот и наставимо своју врсту”, пренео је Интерфакс речи Онишченка, иначе оца троје деце.

Поменутим затварањем школа, међутим, већ на старту се доводи у питање и најављена политика ширења глобалног утицаја велике земље путем, такозване меке силе. Тачније, активним промовисањем руског језика и културе изван државних граница.

О чињеници да је демографска криза већ дуже време главни проблем и руске економије потврдио је недавно Александар Морозов, главни економиста у британској финансијској институцији – ХСБЦ (Хонгконг–Шангај бенкинг корпорејшен), задужен за Русију и Заједницу независних држава, коју чине бивше совјетске републике. У интервјуу за руско издање часописа „Форбс”, он је ову појаву назвао – демографским „ехом рата”.

Наиме пре ратова и за време њих број новорођенчади природно опада. Са друге стране, када наступи доба мира, овај број нагло расте. Ово није специфичност само појединих земаља или делова света. Сетимо се послератне генерације младих у САД чија је бројност добила и адекватан назив – „беби-бум”.

Русија већ више од две деценије покушава да се опорави од узалудног рата у Авганистану, распада Совјетског Савеза, растурања Варшавског пакта, поновног рата, овај пут у Чеченији. И све то праћено огромним променама на социјалном и политичком плану, шок терапијама у сфери привреде, али и одрицањем од совјетских канона и лутањем у потрази за савременијим друштвом које ће успешно уравнотежити све врсте разлика које се шире земљом – од Далеког истока до западних граница.

У свему томе, прва жртва је – наталитет. У земљи у којој данас, према подацима из априла ове године, живи 143,4 милиона становника, тренутно ради више од 44.000 школа. Тако казује званична статистика. Али статистика, нажалост, казује и да је, и поред више новорођенчади (1,90 милиона беба у 2012), у односу на претходне године, број умрле деце, такође, у порасту. Интересантан је податак за 2012, који показује да је број рођене и преминуле деце на 1.000 потпуно уједначен, износи 13,3.

Председник Владимир Путин је прошле године апеловао на руске породице да имају најмање троје деце, пошто је то једини природан начин да нација ојача и крене напред. У противном, како предвиђају стручњаци Уједињених нација, Русију чека – демографска катастрофа.

Све поменуто, наводи Морозов, коштаће Русију један одсто бруто националног дохотка. И то годинама унапред. Наиме, све је мање оних који тек почињу да раде, а све више оних других, чији је радни век већ при крају, или је окончан.

Смањење притока младих на тржиште рада смањује и потребу за услугама које пружа високо образовање. Такође, индустрија која се бави производњом роба и услуга које користе млади људи – од специфичне исхране, забаве, до модних детаља – такође, може да западне у озбиљну кризу. Са друге стране, расте број старијих људи, пензионера којима су потребне друге врсте услуга. То значи одржање социјалног статуса ове групе житеља, као и већа улагања у медицинске услуге њима намењене.

Према Морозову, то пред компаније ставља деликатан задатак технолошке обнове и креирања такве врсте производње која ће тражити мање директног људског рада. Посебан проблем је величина руске територије. Насељеност у просеку износи 8,4 душа по квадратном километру. Огромни делови источног, прекоуралског дела земље, практично су пусти. Већина становништва своју животну шансу тражи на европској територији, по могућности у великим градовима попут Москве и Санкт Петербурга. Недавно демографско истраживање показало је да чак 74 одсто Руса живи по градовима.

Такође, стручњаци предвиђају да ће до 2030. број житеља Русије опасти за пуних 10 одсто. Највише ће се смањити број етничких Руса. Са друге стране муслиманског дела становништва, као и имиграната, биће све више, и до те 2030. би могли већ да чине 16 одсто од укупне популације, пренео је „Форбс”.

Колико за било коју земљу, а посебно за највећу, значи смањење становништва видљиво је и у податку да је чак и руска армија била принуђена да скрати број активног људског састава.

Руска „битка за бебе” није најављена недавно. Почела је, практично, са распадом СССР-а. Ипак, резултати, за сада, нису охрабрујући. То би могло да примора власти у Москви да шире отворе границе за имигранте, и више пажње посвете деловима земље (Далеки исток), који су до сада били потпуно заборављени од власти у Москви. А то тражи велике социјалне реформе и адекватнију политику према мањинским заједницама.