Вариоци одлазе у Немачку

Поред суше и недостатка термоелектрана, електроенергетску стабилност Србије следеће године могао би да угрози недостатак стручних радника. Због мале плате, квалитетни вариоци и монтери у електродистрибуцијама одлазе "трбухом за крухом". Због тога је озбиљно угрожена ремонтна 2008. година, што може створити проблеме Електропривреди Србије.
– Ова ремонта сезона биће завршена према плану, али није немогуће да нам се следеће године, кад будемо ремонтовали термоелектране, појави проблем са квалификованом радном снагом. Ту пре свега мислим на вариоце, из домаћих фирми које раде за ЕПС, а који због малих плата одлазе у иностранство. Њих углавном ангажују велике стране компаније на многобројним градилиштима широм Европе – упозорава Зоран Манасијевић, заменик генералног директора ЕПС-а за технички систем.

Недостатак поузданих домаћих партнера са квалитетним квалификованим радницима, који раде велике послове у ЕПС-у је велики проблем. Упркос чињеници да ЕПС уговара послове месецима унапред, понекад и годину дана раније, нема никаквих гаранција да ће све уговорено бити и обављено, јер радници за много већу плату одлазе у Немачку. Тамо је ове године почела изградња 27 термоелектрана од по 1.000 мегавата. То су велики послови који су замајац европској привреди. Тражећи фирме које ће ангажовати у својим енергетским пројектима, Немци нуде послове и српским фирмама, које и поред гарантованог посла у ЕПС-у, за већи новац одлазе на страно тржиште. Реч је пре свега о фирмама које имају добре, искусне вариоце, којих је у Србији мало. 

– Проблем је системског карактера и само на нивоу државног школског планирања може бити решен. Све је мање људи који желе да раде као вариоци или монтери. Посао није лак, а плата је мала. Како ме је информисао директор ХЕ "Ђердап", средњу електротехничку школу у Кладову сваке године заврши педесетак електротехничара. Током протеклих шест година, око 300 таквих стручњака је завршило школу, а у ХЕ "Ђердап", ради их само 12. Где ће да нађу посао остали који су завршили ову школу? С друге стране, не школују се за она занимања која су дефицитарна. Школство би, коначно морало да ослушне шта привреди треба, а не да образује кадрове који после не знају шта ће са собом – истиче Манасијевић.

Према његовим речима, ЕПС послове планира на годишњем нивоу, а можда ће морати да пређе на двогодишње или трогодишње планирање и уговарање ремоната и инвестиција, како би уговорима "везали" домаће извођаче радова. Ово подразумева и превазилажење одређених препрека у неким законима који регулишу делатности којима се ЕПС бави, па је то прилично тежак задатак – наглашава Манасијевић.

Он додаје да послови у ЕПС-у ангажују готово трећину српске привреде, више десетина хиљада људи,  и да је вредност тих послова око 200 милиона евра.

На питање зашто за ремонте не ангажују раднике из иностранства, Манасијевић одговара да радници из Румуније и Бугарске такође одлазе у Немачку да раде, јер су тамо плате четири-пет пута веће него у њиховим државама. Тим пре што су и њихове државе у ЕУ, па за њих нема никаквих препрека да, тражећи посао, путују Европом.