Гневни исламисти прогоне Копте

„Египат је исламски”, поручују ових дана графити исписани по многим градовима, па је највећа хришћанска заједница Блиског истока поново на мети све милитантнијих исламиста који свој гнев због скидања са власти њиховог председника усмеравају на Копте.

Откако је армија 3. јула са власти оборила исламисту Мухамеда Мурсија, Копти, који чине барем десет одсто од осамдесет четири милиона становника, изложени су жестоком прогону: њихове цркве, манастири, школе, обданишта и бизнис ових дана су на мети у најмање девет провинција.

Убијају их по Горњем Египту, у градовима уз Нил где живе далеко пре него што је ислам стигао у Египат у 7. веку. На северу Синаја, где оперишу наоружане милитантне исламистичке групе, прошлог месеца убијен је један коптски свештеник. Нападају их у Порт Саиду.

Секташке тензије деценијама тињају у Египту. Анвар ел Садат се обрушавао на исламисте који ће га на крају убити, док је Копт Бутро Бутрос Гали био његов министар иностраних послова и каснији генерални секретар УН.

Хусни Мубарак је према исламистима и Коптима користио политику штапа и шаргарепе. Међусобну напетост две заједнице доживљавао је као мигрену којој нема лека.

После деценија некад хармоничних, али често турбулентних односа, тензија се обновила одмах после Мубараковог пада почетком 2011. и све јачег утицаја исламиста у политичком, али и свакодневном животу.

Патријарх Тавадрос у априлу је критиковао Мурсија због незаштићености коптске заједнице. Било је то у време напада на седиште цркве у Каиру после сахране четворице Копта убијених у граду северно од Каира – што је био најтежи инцидент секташког насиља током дотадашње Мурсијеве власти.

Копти су постали отворено забринути када су исламисти преузели све полуге власти 2012. Показало се да је политички ислам више доминација него толеранција према Коптима, за које исламисти мисле да су повлашћени, а не дискриминисани.

Какав је био однос исламиста видело се током протеклог Ускрса када су и Мурси и његов премијер симптоматично пропустили прилику да дођу у коптску катедралу у Каиру, иако је то била прилика да се после серије претходних напада испољи солидарност са угроженом хришћанском заједницом.

Многи Копти су зато 30. јуна учествовали на великом митингу против Мурсија, који је армији послужио као повод да „одазивајући се вољи народа” обори легално изабраног председника.

Коптски патријарх Тавадрос Други седео је тада иза генерала Абдела Фатаха ел Сисија, кога Муслиманска браћа сматрају најодговорнијим за касније крвопролиће у коме је страдало најмање 800 особа, већином Мурсијевих присталица. „Копти плаћају цену запаљиве реторике коју против њих користе неки исламистички лидери и присталице бившег председника”, каже Ишах Ибрахим из Египатске иницијативе за лична права.

Тако земља већ дубоко подељена сукобом исламиста, с једне стране, и армије и махом секуларних либерала, с друге, добија још један фронт који прети експлозивним насиљем.

Копти себе сматрају наследницима Египћана из фараонских времена. Имају свој александријски календар заснован на древном египатском календару.

Хришћанство им је донео апостол Марко, када је 40. године основао цркву која се једноставно звала Египатска црква.

Египат је пре арапских освајања у 7. веку био познат као Египтос – што на коптском значи Копт. Појам се на арапском изговарао „Кибт” да би се касније на западу претворило у Копт.

Коптска црква доктринарно припада хришћанским црквама источног ритуала. Држи се монофизитског учења које не признаје двојну Христову природу богочовека, иако је већина хришћанских цркава ову доктрину одбацила на сабору у Халдеји 451. године.

Арапи су коптски језик забранили 997. и он од тада преживљава само у црквеној литургији – чији су корени везани за најстарије хришћанске ритуале у Јерусалиму – уз примесе утицаја сиријске халдејске цркве и уз одређену дозу исламског утицаја. Коптски језик (бохаирски дијалект Александрије) опстао је ипак само у пасажима литургијске службе која је већински на арапском.

Од 19. и 20. века већина верника себе назива коптским православцима, како би се разликовала од мањине која је прихватила римокатоличанство и од грчке православне цркве.

Коптска црква има своје основне и средње школе у многим местима Египта и веома широк покрет школа недељом, у којима ђаци који не иду у коптске школе добијају верско образовање.

У Каиру, где живи коптски патријарх Александрије, постоје Институт за коптске студије, висока теолошка школа с њим у вези, као и Коптски музеј. У 115 старих коптских цркава чувају се 2.623 иконе непроцењиве вредности.