До нострификоване дипломе за 60 дана

Уколико посланици Скупштине Србије усвојен измене Закона о високом образовању, наши млади стручњаци који су завршили високе школе у иностранству и желе да се врате у Србију, у року од два до три месеца имаће одговор на питање да ли се њихова страна диплома признаје или не. Иако званична статистика говори да се овај поступак завршава за 50 дана, у пракси се дешавало да признавање стране исправе траје толико дуго да су многи одустали од повратка у Србију.

– На основу искуства наших чланова, повратници се деле на три групе: они који су покушали да нострификују документа и одустали после неколико година, оне који су то урадили за велике паре на приватном факултету и оне који су све завршили преко везе, без стреса и веома брзо – каже Јована Ружичић, која је пре 3,5 године по повратку из САД основала групу „Повратници”, у којој је данас 850 углавном магистара и доктора наука са свих континената и из свих струка.

Јована, која је у својој породици четврта генерација високообразованих у иностранству и директорка Центра за маме, поздравља најављене законске измене и нада се да ће оне бити примењене и у пракси.

– Промена закона је битан корак у привлачењу и задржавању наших стручњака. Ово је уједно и порука да се знање цени и да су овде добродошли млади и школовани – истиче Ружичићева, која је у Америци прво завршила средњу школу, потом новинарство и психологију и на крају магистрирала односе с јавношћу.

Према предлогу измена закона, који је управо стављен на јавну расправу, разликоваће се академско и професионално признавање дипломе – прво ће радити факултет у року од 60 дана, а друго ЕНИЦ/НАРИЦ центар (Национални центар за признавање страних високошколских исправа), који ће бити основан у року од три месеца од усвајања новог закона. Министар ће доносити решење о професионалном признавању дипломе у року од 90 дана од дана пријема уредног захтева.

Тренутно, целокупан процес признавања обављају универзитети који будући да су једина за то овлашћени, не подлежу строгим правилима у смислу времена и трошкова признавања.

На овај проблем већ годинама указује и Организација српских студената у иностранству (ОССИ), чији су чланови недавно урадили „Компаративну анализу система признавања страних диплома у 10 земаља света” и ставили је на располагање Министарству просвете, науке и технолошког развоја.

По речима Милутина Станисављевића, председника ОССИ, који има дипломе Лондонског и Нирнбершког универзитета, ова организација окупља више од 3.000 младих из Србије, који студирају или су студирали ван граница своје домовине. Многи који по завршетку студија желе да се врате, наилазе на бројне препреке у признавању диплома стечених и на неким од најпрестижнијих светских универзитета, што представља велики проблем уколико покушају да се запосле или оснују сопствену фирму.

Наташа Кочиш, која живи у Великој Британији, недавно је и у Скупштини Србије говорила о овом проблему, у име 1.600 младих окупљених у Српском сити-клубу. Њихови чланови имају у просеку 30 година, високо образовање и говоре бар три језика.

– Имамо позитивних искустава када су се наши захтеви решавали за четири до шест месеци, али има и оних који чекају од две до 10 година и још нису добили папир који за њих значи повратак. Проблематична је и цена која на приватним факултетима иде и до 2.000 евра, па остаје питање да ли је то за факултете одличан прилив новца и да ли они заиста желе да се млади врате – рекла је Кочиш.

Подацима ових организација супротставља се проректор Универзитета у Београду професор др Миодраг Поповић, који каже да је од 2009. године до данас поднето 922 захтева за признавање стране школске исправе ради запошљавања и да је одбијено само 11!

– Већи проценат одбијених је код захтева за признавање диплома ради наставка школовања, јер ту имамо доста студената из арапских земаља. Међутим, статистика говори да се највећи број захтева реши у року од четири до шест месеци, а имамо и шест одсто оних чији се проблем реши за мање од два месеца – истакао је др Поповић.

Он признаје да проблема ипак има, али само са дипломама које су стечене у Америци и Великој Британији, што није карактеристика само за Србију већ и за све друге земље, будући да је у овим државама драстично различит систем школовања.

Подаци Универзитета у Београду, рецимо, показују да је просечно трајање поступка признавања стране школске исправе само 50 дана. Званично, најдуже се чека на медицини – 138 дана, а најкраће на факултетима за спорт (три дана) и физичку хемију (пет дана). Највише захтева страних стручњака било је за признавање диплома на Филолошком факултету, затим на економији и Факултету политичких наука, као и на медицини и Филозофском факултету.