Од орла до ноја

Колико год се трудили да то забашуре, колико год се власт бавила собом, аферама, датумима, реконструкцијама, изборима и лицитацијом одлазећих или долазећих министара, ово су ипак дани, месеци и године који ће остати забележени као време када су се српска влада и српско друштво полако али сигурно мирили с отцепљењем и независношћу своје јужне покрајине.

Ових дана прави хит преставља фраза о „статусно неутралним” косовским изборима, на које, пошто су „статусно неутрални”, Срби треба да изађу и тако помогну имплементацију исто тако „статусно неутралног” Бриселског споразума. А самим тим и подрже политику владе која, разуме се, „није и никада неће признати једнострано проглашену независност Косова”.

Пред собом држим одлуку од 2. јула ове године у којој „председница Републике Косово” Атифете Јахјага („на основу члана 4. Закона о локалним изборима Републике Косова”), расписује „локалне изборе у Републици Косова, који ће се одржати на дан 3. новембра 2013.” и налаже да Централна изборна комисија предузме потребне делатности за њихову организацију и спровођење.

Истога дана, „Централна изборна комисија Републике Косова” издала је на албанском, српском и енглеском „Правила о регистрацији и раду политичких партија” у којима се прецизирају услови под којим политички субјекти могу учествовати на косовским изборима, и где се, поред осталог, предвиђа и рок до којег странке које намеравају да се на изборима појаве морају код Централне изборне комисије да се региструју.

Узгред, све то се одигравало оних дана док су српске власти и српски медији еуфорично обележавали видовданско (не)добијање датума за почетак преговора са ЕУ. Зато се и питам није ли крајње време да се, уместо оног двоглавог орла, за знамење државе одабере нека друга, тренутном стању духа нације много примеренија птица – на пример ној?

Да резимирамо. Ово су избори које је расписала Атифете Јахјага, према косовским законима и упутствима косовске централне изборне комисије и у складу са „уставом Косова”. И та одлука је објављена у Службеном листу „Републике Косова”. А онда неко у Србији покушава да прода причу о „статусно неутралним изборима” и чуди се што је „Привремена скупштина АП Косово и Метохија” прошле недеље у Звечану једногласно заузела став да ,,расписивање и спровођење поменутих избора није у складу са Уставом и Законима Републике Србије нити са Резолуцијом УН 1244”.

Шта значи инсистирање Београда на „јединственој листи” за локалне изборе? То је очигледан нонсенс или, тачније, смоквин лист за српске владајуће странке које тиме покушавају да избегну јавну бламажу и понижење у смислу да се под именом СНС и СПС пријављују код Централне изборне комисије у Приштини, те им је зато „јединствена српска листа” дође као елегантније решење.

Но, најтрагикомичнији је ипак отужни покушај спиновања како, тобоже, Тачи никако не жели (штавише, да је „у паници” од те могућности) да Срби изађу на ове локалне изборе, па би, ваљда, из патриотских разлога, а и да „напакостимо Тачију”, Срби на изборе требало масовно да изађу и тако му – наводно – покваре планове.

Нажалост, због – у претходним годинама – брзоплетог улетања у преговоре под окриљем Брисела и минимализовањем улоге УН, а онда крајње непромишљеним подизањем преговоре на „виши ниво”, пристајањем на дневни ред и потписивањем неповољног Бриселског споразума, Србија је доведена у позицију да тренутно на хоризонту практично нема доброг решења, док, са друге стране, Тачију тренутно одговара готово сваки сценарио. Ако Срби на ове изборе изађу, он заокружује „територијални интегритет” и уводи их у систем Косова. Ако, пак, као што је за очекивати, Срби изборе масовно бојкотују, моћи ће да их окриви за изневеравање његове „добре воље”, Београд ће бити оптужен за „опструкцију” спровођења Бриселског споразума, а односи између српских власти и Срба са севера биће затегнути до пуцања. Тачи је, дакле, заиста у некој врсти „вин-вин” позиције, али за то су свакако најмање криви Срби који само желе да и даље остану да живе у држави у којој су живели до сада.

Упркос свему, вероватно неће поћи за руком манипулација, којом се свако ко се противи изласку Срба на косовске локалне изборе којима се успоставља надлежност Приштине и „устава Косова” на читавој територији „Косове”, сумњичи да, заправо, „ради за Тачија”. Али је ружно што се та глупост уопште покушава.

Зар не би, на пример, било поштеније, а можда и делотворније, да је, уместо што „издајницима српске ствари” покушава да прогласи оне који се грчевито боре да остану унутар система и институција државе Србије, власт Србима са севера, а онда и читавој српској јавности, покушала искрено да објасни природу принуде којој је изложена и због које ради то што ради?

Главни уредник часописа ,,Нова српска политичка мисао”