Путујућа трагедија

Од нашег сталног дописника

Сарајево, 5. јуна – Формирање шаторског насеља у Сарајеву, измишљање напада на бошњачко становништво а као круна свега формирање захтева за издвајање из РС, односно стварање дистрикта Сребреница, "очигледан је пример злоупотребе сребреничке трагедије у политичке циљеве који су скројени у Сарајеву", оцена је Џевада Галијашевића из Маглаја који је припремио за штампу три књиге које треба да разоткрију суштину дугорочног пројекта промене политичких односа на простору бивше државе па и Балкана. За те циљеве и нереалне политичке пројекте, на чијем се челу налази Харис Силајџић, користи се народ, сиротиња, а све са циљем да се прикрије присвајање међународне помоћи и веза са терористима. Он има најмање право, каже Галијашевић, да игра улогу заштитника грађана Сребренице јер њима је најбоља заштита и помоћ оно што им нуди актуелна Влада РС – преузимање бриге о школовању деце без родитеља, старање о домаћинствима која немају радну снагу, стварање услова за запошљавање радно способног становништва... У тај пројекат се укључила међународна заједница, Федерација и Савет министара БиХ, али то локалним вођама и руководствима локалних невладиних организација не одговара јер би тиме "изгубили аргумент за путовања по свету, организовање скупова и протеста, прикупљање личних бенефиција што се подстиче из бошњачког политичког и верског средишта". Поставља се питање ко то финансира, коме је у интересу да се стално у БиХ држи висока температура?

Силајџић, уз обилну подршку реиса Мустафе Церића, ставио се на чело њихове заштите "како би избегао оправдана питања о његовој улози у рату, о присвојених 20 милиона долара које је БиХ добила од Пакистана", о његовој улози у скретању новца на приватне рачуне, који су исламске земље намениле за помоћ бошњачком становништву, па и оном у Сребреници. Проневера једне од већих помоћи Саудијске Арабије намењена управо Сребреници откривена је пре неколико година, приликом отварања једне од џамија у Сарајеву, али је све брзо заташкано.

Да се не би о тим питањима говорило, да случајно неко из судства или полиције не покрене питање улоге појединих Бошњака у рату и богаћења на туђој несрећи, треба стално имати "путујућу трагедију звану Сребреница" и постављати нереалне политичке захтеве. Да ли је интерес БиХ да Бошњаци политички поразе Србе, да ли је интерес ове земље да било који народ порази онај други? Јасно да није, каже Галијашевић и наглашава да не постоји време у историји у коме су народи на овим просторима били систематски погрешно усмеравани. Силајџић и његови следбеници настављају са погрешном и штетном причом не само за Бошњаке, већ и укупне односе у БиХ – агитују у земљи и иностранству за укидање РС и њене полиције... Заправо, после његовог повратка у активни политички живот БиХ и то у њен државни врх, ствари се у земљи радикализују. Уз помоћ поглавара ИВЗ, са којим последњих дана заједно путује по свету, створили су политичко-верску коалицију у којој је млади Изетбеговић (Бакир), као потпредседник СДА, и Радончић (Фахрудин), власник "Аваза", док им председник СДА Сулејман Тихић, који је у суштини демократа, без лидерских особина, служи као маска, подршка њиховим политичким амбицијама, држању Бошњака у заблуди да се они и даље боре за њихове интересе. Како и колико су се борили за "свој народ", а колико за себе лично, сасвим је видљиво, каже Галијашевић.