Тровачи паса измичу закону

У Улици Здравка Челара угинула су, сазнало се јуче, два пса након што су појела отров посут по дворишту зграде. Житељи Батајнице у петак су пронашли два мртва пса отрована креозаном, забрањеним пестицидом. Пре три дана у дворишту оближње вишеспратнице пронађен је отровани пас. Од почетка године, не рачунајући последње случајеве, „Ветерина Београд” уклонила је 12 паса за које је утврђено да су отровани.

У последњих шест година само је удружење „Орка” забележило око 5.000 пријава тровања животиња. Најдрастичнији случај збио се лане у насељу Медаковић, где је пет паса отровано у парку у коме се играју деца.

У историји српског правосуђа постоји једна једина пресуда за тровање животиња. Основни суд у Параћину у марту 2011. године изрекао је новчану казнуод 70.000 динара Драгиши Мирковићу који је креозаном отровао комшијиног пса. Параћинска полиција, иста која је идентификовала човека који је са моста бацио пса у Мораву, руши мит о немогућој мисији проналаска тровача паса. Полиција је узела брис са руку и испод ноктију осумњиченог и анализирала делове затроване кобасице коју је појео пас. Токсиколошко вештачење потврдило је постојање креозана што је било кључно у доношењу пресуде. Параћинска полиција постала је показни пример како се у пракси примењује процедура из параграфа:

полицијa, углавном на позив очевидаца, излази на место тровања животиња и обезбеђује простор. Долази и ветеринарска инспекција. Позивају службу зоохигијене. Полиција обавља увиђај јер је реч о кривичном делу за које је предвиђено до три године затвора. Обезбеђују се докази и саслушавају сведоци. Леш се пребацује на обдукцију да се утврди тровање животиње. Ради се токсиколошка анализа садржаја желуца да се утврди чиме је животиња отрована. Анализира се узорак отрова. Полиција узима узорке са руку осумњиченог, претреса му стан, а потом се упоређују прикупљени докази.

– Непостојање ове процедуре у пракси јасна је порука потенцијалним тровачима који су решили да велики проблем паса луталица реше сами – каже Елвир Буразеровић, председник „Орке”, организације за бригу о животињама. Он истиче да процедура изостаје због трошкова обдукцијског поступка и скупе токсиколошке анализе узорака отрова.

– Није спорно да је постављање отрова на јавним површинама кривично дело, али упркос томе у 99,9 одсто случајева није процесуирано јер се на лицу места не обезбеђују докази. Леш пса и затровани терен су неми сведоци, а истражне судије често не захтевају обдукцију – закључује Буразеровић.

----------------------------------------------- 

Пет затворских казни за убиство животиња

За убиство животиња, мимо параћинског случаја тровања, у последњих шест година у Србији је изречено 200 правоснажних пресуда. Половина починилаца условно је осуђена (читај практично ослобођена), осталима су досуђене казне до 40.000 динара. Петоро је завршило у затвору – један због злостављања медведа, а четири због убиства паса.

----------------------------------------------------------------------------------------- 

Пооштрити санкције    

Иницијативом „Орке” за измену Кривичног законика предлаже се:

– да се повећа казна за злостављање и убијање животиње на три до пет година (сада је новчана или затворска до једне године)

– да се коригују казне за организовање борби паса

– да се кажњава и за покушај убиства животиње

– да се напуштање љубимаца третира као кривично дело

---------------------------------------------------------------------------------------------- 

Малолетни насилници

Новосадска полиција ухапсила је двојицу малолетника због сумње да су у каналу Дунав – Тиса – Дунав извадили лабуда и пререзали му врат. Истрага је у току, а покренут је апел да школе израде протокол о поступању образовне установе у случају да ученици злостављају животиње. Неопходно је и уврстити образовање о добробити животиња у наставни програм.

У Кикинди је у марту ове године четворо деце исекло удове са леша мачке. Каменицама су гађали животињу, а потом јој избили очи. У полицијској документацији стоји да су починиоци признали дело. Нису успели да објасне због чега су то учинили.   

Небројени су примери тровања и злостављања, а сви су оличени у судбини керуше Миле. Монструм који јој је пре непуне четири године одсекао све четири шапе није пронађен.