Трачак наде за „Кулатранс” и „Севертранс”

Нови Сад – Када би држава прихватила решења која нуди новосадско предузеће „Generali Transport Company“ (GTC), два некадашња велика ауто-превозника „Кулатранс“ (Кула) и „Севертранс“ (Сомбор), могла би да за кратко време испливају из кризе настале после раскида уговора о приватизацији са бившим газдом Милетом Јерковићем.

И једна и друга фирма већ неколико година су у фази реструктурирања и, ма шта то значило, на прагу су стечаја, а можда и потпуног брисања са списка Агенције за привредне регистре. Обе ове опције су обесхрабрујуће за запослене у „Кулатрансу“ и „Севертрансу“, будући да су у огромним дуговима, које тешко да би неки нови газда преузео, али им трачак наде пружа понуђени модел GTC-a, по коме би сви остали на својим радним местима и редовно примали солидне плате, мада код новог послодавца.

– Спремни смо да преузмемо бригу о наставку делатности поменута два предузећа и да прихватимо све запослене у њима, а више их је од 200, да пружимо држави додатне гаранције и да при том заузврат не тражимо ништа. Не треба нам имовина ни покретна ни непокретна, наша намера је да преузмемо посао и људе који ће да га обављају. Најбоља препорука за овакав начин спасавања пропалих фирми су искуства „Сремекспреса“ у Сремској Митровици и „Тополатранса“ у Бачкој Тополи, чије смо делатности и све раднике преузели уочи стечаја, а који данас раде у нашој компанији исте послове као и раније и имају зараде веће од републичког просека у привреди – истиче Владо Маринковић, директор предузећа за друмски превоз робе и путника „Џенерали транспорт компани“ са седиштем у Новом Саду, које располаже са педесетак модерних аутобуса и камиона и одржава више од 40 редовних међумесних аутобуских линија широм Србије.

Наш саговорник објашњава да положај саобраћајних предузећа, у смислу одрживе делатности, ни приближно није исти као када су у питању производне фирме. Јер, подвлачи, њихова делатност није у вези са непокретном имовином, пошто се приход остварује тамо где се крећу возила. Линије доносе профит, а не непокретна имовина, тврди Маринковић наглашавајући да пројекат који нуди не задире у имовинскоправни статус предузећа у реструктурирању, што значи да, у овом случају, имовина „Кулатранса“ и „Севертранса“ остаје на продају и намирење поверилаца, како то већ одлучи Агенција за приватизацију.

Већина запослених у кулском и сомборском ауто-саобраћајном предузећу безрезервно подржава понуђени модел стратешког партнерства, који им, кажу, дугорочно гарантује социјалну сигурност, отклања сваку бојазан да би као технолошки вишак могли остати без сталног запослења.

Сасвим им је свеједно, веле, под чијом фирмом ће превозити путнике – важно им је да и даље обављају исти посао. Међутим, њихова судбина је у рукама Агенције за приватизацију, која, сматрају, беспотребно одуговлачи да прихвати понуђени пројекат, тј. да понуду GTC-a предложи Влади Србије. Заступници државног капитала у „Кулатрансу“ и „Севертрансу“, како нам је речено, нису овлашћени да дају изјаве за медије. Једино што смо успели да сазнамо јесте да је став Агенције да се на понуђени начин не могу решавати проблеми предузећа у реструктурирању, да у оба случаја предстоји продаја имовине, па онај ко купи предузеће преузима и његову делатност, али и нагомилане финансијске обавезе према повериоцима.

– Уверени смо да, уз мало добре воље, нема препрека да се не прихвати наша понуда. Нека се примени исти принцип као и у случајевима када смо преузимали делатност и запослене у „Сремекспресу“ и „Тополатрансу“. Уосталом, зашто у старту додатно слабити економски положај будућег предузећа које мора да се задужи у банци да би купило имовину, која му заправо и не треба за обављање делатности? Зар није логичније да се сав економски потенцијал стратешког партнера искористи за ревитализацију пословања и очување радних места? – пита се Маринковић, наглашавајући да, и ако се нађу купци за кулско и сомборско ауто-транспортно предузеће, они неће имати више никакве обавезе према било коме, понајмање према држави, па ће као нове газде моћи након извесног времена да укину основну делатност, да крчме имовину и отпуштају раднике како хоће и колико хоће.