Јованка Броз у Ургентном центру

БЕОГРАД - Клинички центар Србије саопштио је да је након интензивне терапије и неге, који су примењени јуче и током ноћи, дошло је до благог побољшања свести удовице бившег председника СФРЈ Јованке Броз, али је она и даље хемодинамски нестабилна.

У саопштењу се наводи да је Јованка Броз под сталним, интензивним лекарским надзором и да се њено стање детаљно прати и примењују мере које су уобичајена процедура код оваквих стања.

„Уколико буде било каквих промена у здравственом статусу госпође Броз, Ургентни центар ће се огласити саопштењем у току данашњег дана, а уколико не буде промена, саопштење о њеном здравственом статусу објавићемо наредног дана”, наводи се у саопштењу. Танјуг

-----------------------------------------------------------------

Јованка Броз (89), удовица доживотног председника СФРЈ Јосипа Броза Тита, примљена је јуче у Ургентни центар у Београду због изузетно лошег здравственог стања, лоше крвне слике и ниског крвног притиска.

Али, није доживела ни инфаркт ни шлог, тврди за „Политику” др Златибор Лончар, директор Ургентног центра. – Она је животно угрожена, јер у њеним годинама то су све по живот опасна стања. Налази се у полусвести и не зна где се налази – објашњава др Лончар.

Директор Ургентног центра каже да Јованка Броз има промене у грудном кошу, које се још испитују, тако да не може да се изјасни да ли је реч о туморским променама или нечем другом. Прве анализе указују на почетак сепсе.

Др Лончар није хтео да даје никакве прогнозе о здравственом стању госпође Броз, која је смештена на одељењу интензивне неге. Госпођа Броз стигла је у Ургентни центар око 13,30 часова у пратњи двоје рођака који су изјавили да је она претходних дана одбијала одлазак код лекара, па је у болницу доведена тек када није била у стању да се томе успротиви.

Јованка Броз деценијама живи повучено у кући на Дедињу, која јој је додељена на коришћење. Иако и данас постоји изузетно велико интересовање медија за њу, посебно оних са простора бивше Југославије, она је изузетно ретко давала интервјуе у којима је најчешће говорила о онима које је сматрала одговорним што је од половине седамдесетих година прошлог века живела одвојено од супруга Јосипа Броза Тита (1892-1980), као и о свакодневним проблемима са којима се суочава живећи у оронулој кући.

Рођена је 1924. године у породици Будисављевић у селу Пећани у Лици, са 17 година ступила је Савез комунистичке омладине Југославије (СКОЈ), носилац је Партизанске споменице 1941. године и ратних одликовања.

За Броза се удала 1952. године, била је уз њега на важним државничким путовањима и сусретима широм света. Прва дама социјалистичке Југославије, после смрти супруга, годинама је живела без личних документа која су јој уручена тек 2009. године и њих су јој уручили министри Ивица Дачић, који ју је и јуче обишао у Ургентном центру, и Расим Љајић, у кога је иначе стекла посебно поверење након што јој је помогао да реши проблем са грејањем у кући у којој живи. Они који су били у контакту са њом говорили су да је тешко поднела распад Југославије у ратовима деведесетих година прошлог века, а посебно прогон Срба из Хрватске, њених земљака, 1995. године. „Нисам ја, што би рекао наш народ, репа без корена. Моји преци потичу са Косова, тачније из Призрена и Пећи...

Долазе на Крбавско поље и оснивају село Пећани, коме су дали име по свом завичају. То село и данас постоји, али су га 1941. године запалиле усташе. За моје време било је у селу око 150 домаћинстава, а сада их има само неколико. Кућу где сам се ја родила спалили су Италијани 1942. године, јер је ту дуго био њихов штаб. Били су окупирали Лику, а како је моја кућа била велика, користили су је као штаб, а кад су одлазили, запалили су је. Друге две куће које је имао мој отац, а кога су звали богати Американац, запалиле су усташе.

Мој предак Тома Будисављевић, православни прота, прадеда је Николе Тесле, по његовој мајци Ђуки. Добио је француски орден части који му је лично Наполеон ставио на груди 1811. године. Тада су били ратови, па су личке регементе ратовале за Наполеона.

Тома Будисављевић је познат по томе што је до подне служио свету литургију у цркви, а по подне као мајор са својом војском чувао и бранио границу, а окупљао је људе по селима и борио се против унијаћења, покрштавања, објашњавао им зашто не треба то да раде и то је, по мом мишљењу, његова највећа заслуга”, рекла је Јованка Броз у ексклузивном интервјуу објављеном у „Политици” 2009. године.