Ратови због жеђи и глади

Непосредно пре почетка самита лидера најбогатијих и најмоћнијих земаља света, немачки експерти су обелоданили суморно предсказање о могућим, и вероватним, последицама драматичних промена климе.

Експерти који раде по владином налогу и опремају политичаре релевантним чињеницама и аргументима, упозоравају да би несташице воде и хране, проузроковане сушама и поплавама, могле да буду узрок великих друштвених ломова и пустошних ратова.

Они предлажу установљавање неке врсте новог ОЕБС-а који би се бавио климом и покушао да у глобалним размерама предупреди фаталне последице загревања Земље и загађивања атмосфере. У националним или регионалним оквирима та битка је унапред осуђена на неуспех.

Последице драстичних климатских промена су већ данас опомињуће и драматичне: милијарду и сто милиона људи нема довољно воде за пиће, а 850 милиона у буквалном смислу гладује.

Суше, са једне стране, и поплаве са друге, које се јављају као реална и готово неизбежна чињеница, додатно драматизују ситуацију и прете ширењу нових сукоба и масовних сеоба људи, непредвидивих размера и последица. То би све могло посебно снажно, и фатално, да погоди сиротињску Африку.

Како се могло и очекивати, експерти сугеришу лидерима богатих и моћних да се сагласе око амбициозних и обавезујућих циљева у заштити човекове околине и, посебно, климе, што је (чврста) позиција земље домаћина. Невоља је, међутим, што је та позиција у супротности са позицијом Вашингтона.

Председник Буш је, и новом иницијативом, лансираном непосредно уочи јучерашњег отварања самита, "депоновао" своје еколошке амбиције, али без наметања обавеза и опште сагласности. Свака земља би, према сопственим проценама, по Бушу, сама одређивала колико ће се, и на који начин, ангажовати у овом пионирском послу.

Немачка позиција, коју је Меркелова успела да на пролећном самиту лидера ЕУ наметне као европску. Она предвиђа смањење загревања Земље за два процента и драстичну редукцију емисије штетних гасова у атмосферу: до 2050. она би, у односу на 1990. морала бити преполовљена.

(Пре)моћни Американци и у економском смислу експлозивни Кинези и Индијци, највећи, иначе, загађивачи атмосфере на свету, покушавају да релативизују упозорења експерата и немачко-европску позицију.  Лансирали су идеју о "коалицији вољних", без икаквих обавеза и условљавања, и преговоре између десет или петнаест земаља, великих загађивача, при чему би свака понаособ, и на крају, сама одређивала за колико ће смањити емисију.

Немачка канцеларка, која је својевремено била министар за заштиту човекове околине у влади Хелмута Кола, тада још у Бону, инсистира на радикалнијој варијанти кад је реч о смањењу загађења и – обавезујућим преговорима под окриљем Уједињених нација.

После разговора са америчким председником Џорџом Бушом, које је оценила као "веома добрим и успешним", Меркелова је изразила неочекивани оптимизам: уверена је да би самит кад је реч о једној од главних тема, и њеној великој преокупацији, заштити климе, могао, ипак, да буде крунисан успехом.