Велика коалиција као сламка спаса

Четири недеље уочи јесењих избора за Бундестаг, као да нема сумње у нови тријумф садашње канцеларке немачке владе Ангеле Меркел. Без обзира на страначку оријентацију, чак осамдесет одсто Немаца са правом гласа изјавило је у анкети, спроведеној по налогу немачке телевизије АРД, да би било који резултат осим победе Меркелове представљао изненађење.

Улогу фаворита немачке канцеларке потврђују безмало сва истраживања. У анкетама усредсређеним на личност канцеларке, њена популарност се котира са 47 одсто бирачке наклоности, са упадљивом предношћу у поређењу са изборним ривалима.

На питање за кога бисте гласали – за Ангелу Меркел или за кандидата опозиционих социјалдемократа Пера Штајнбрика – шездесет одсто упитаника је дало предност Меркеловој.

Предвиђања о победи Меркелове ипак се не тумаче и као гаранција опстанка владајуће коалиције демохришћана и либерала. Штавише, аналитичари и изборни стратези процењују да би Меркелова могла да однесе победу, а да се њена Демохришћанска унија (ЦДУ) обре на опозиционој клупи.

Овакве процене темеље се на чињеници да је популарност либерала, партнера у владајућој коалицији, на ивици изборног цензуса од пет одсто. Њихов евентуални неуспех отворио би врата комбинаторици из које би опозиција – социјалдемократе и зелени – могла да да новог мандатара.

На недоумице о исходу избора утичу неколико фактора. У свим предвиђањима се истиче да више од половине бирача није коначно одлучило за кога ће гласати. „Немци, по традицији, мењају мишљење у јеку кампање”, истиче се у анализи института за истраживање јавног мњења „Форса”.

Друго, Меркелини демохришћани по традицији губе популарност управо у четири недеље пред изборе. На савезним изборима у 1998. години, у 2002. и у 2005. демохришћани су освајали између три и седам одсто гласова мање него што је предвиђано четири недеље пре избора. У 2009, крајњи резултат је био такође лошији од предвиђеног – 33 уместо прогнозираних 35 одсто.

Коментатори дневника „Велт” и „Зидојче цајтунг” истакли су у коментарима да ни значајна предност једне странке у јеку изборне кампање не представља гаранцију за њен коначни тријумф.

Подсетили су при том на изборе 2005. када су четири недеље уочи изласка на биралишта демохришћани фаворизовани од 60 одсто бирача, а прогнозирана предност је износила чак дванаест одсто – 42 процента демохришћани, а 30 одсто социјалдемократе. На крају, међутим, демохришћани су победили са мање од једног процента предности – 35,2 према 34,3 одсто.

Рачуница о евентуалном неуспеху демохришћана изгледа овако: ЦДУ, чија се подршка у овом тренутку процењује на 42 одсто, осваја за неки проценат мање гласова. Социјалдемократе и зелени добијају проценат или два више од прогнозираних 38 одсто и постављају захтев председнику државе Јоахиму Гауку да им додели мандат за састав мањинске владе.

„Гаук би овакав захтев морао да уважи у претпостављеном случају – пре свега, захваљујући изненадној промени држања странке Левица”, коментарише тим поводом недељник „Цајт”.

Лидери Левице су минуле недеље пружили руку помирења социјалдемократама, после деценијског размимоилажења, истакавши да би могли да подрже њихову мањинску владу, уколико би прихватили неке од изборних захтева Левице.

На ново позиционирање Левице реаговала је и канцеларка Ангела Меркел, стављајући до знања да није противник склапања велике коалиције између демохришћана и опозиционих социјалдемократа – подразумева се под њеним вођством – уколико бирачи тако одлуче. Управо ова изјава Меркелове подстакла је расправе на ту тему међу социјалдемократима и у широкој јавности.

На одговор није дуго чекала. Генерални секретар покрајинске организације социјалдемократа у Хесену Михаел Рот поручио је са прве стране листа „Франкфуртер алгемајне цајтунг” да његова странка не искључује могућност велике коалиције пре времена.

Његов шеф странке Сигмар Габријел најавио је да ће се социјалдемократе позабавити овим питањем, уколико се не отворе друге могућности, на партијском састанку, непосредно после избора.

За Габријела, шефа социјалдемократа, би у случају склапања велике коалиције било резервисано место вицеканцелара и министра спољних послова, а за канцеларку Меркел отворен пут у трећи мандат на челу владе.

Ипак, крајња реч још није изговорена. „Фронтови” у ужим руководствима две странке су подељени, а велика коалиција се апострофира као „сламка спаса у случају изборног бродолома”.