Радуловић министар привреде, Гламочић – пољопривреде

Вицепремијер и лидер СНС Александар Вучић рекао је да је кандидат за министра привреде Саша Радуловић, а Драган Гламочић за министра пољопривреде. Како је казао новинарима у Скупштини Србије, на седници Председништва странке изнеће предлог за та два кандидата.

Он је додао да треба сачекати одлуку Председништва, да ли ће прихватити његов предлог, као и да ли ће њих двојица прихватити понуду да преузму те ресоре. „У сваком случају, СНС је свој део посла обавио. Ниједан од поменутих кандидата, као ни Лазар Крстић, није члан странке”, рекао је Вучић, а преноси Танјуг.

Он је нагласио да је са овом информацијом изашао, јер је тако јуче обећао и зато што СНС испуњава обавезе које преузима пред грађанима, па и то када, како и на који начин ће саопштити ко су кандидати за реконструисану владу.

Гламочић стручњак за сточарство

Професор доктор Драган Гламочић, нови министар пољопривреде у Влади Србије, продекан је на Пољопривредном факултету у Новом Саду и стручњак је за сточарство. Ужа научна област му је исхрана животиња.

Зато су новинари од њега тражили мишљење у време афере са повишеним нивоом афлатоксина у млеку, у фебруару ове године. Према медијским написима, професор Гламочић је поручио Министарству пољопривреде да размисли о подизању горње границе допуштеног присуства афлатоксина у кукурузу „како бисмо се ускладили с остатком света”, пошто је Србија велики произвођач кукуруза.

„Боље је суочити се с нечим и признати, него уништити пољопривреду и примарне произвођаче. Потрошачи нису угрожени. Не може нико да каже да људи у Америци оболевају више него ми од рака и других болести, а тамо су дозвољене концентрације много веће од наших”, рекао је Гламочић.

По његовој оцени, проблем је у томе што се у Србији разликују прописи о дозвољеном присуству афлатоксина у млеку и у сточној храни: „Најважнија је контрола на фармама и на улазу сировине у млекаре.”

У биографији на сајту факултета наведено је да је дипломирао на тој високошколској установи 1992, а на истом факултету је и магистрирао и докторирао.

Аутор је програмских система „Sesame” и „Multimix 2000”. Члан је Америчког удружења за науку у млекарству, Друштва зоотехничара Војводине и сарадник националног истраживачког савета САД.

Према подацима који се могу наћи на интернету, Гламочић је рођен 1968. у Футогу, а запослен је на Пољопривредном факултету од 1996. године. Говори и пише енглески, служи се руским језиком. Провео је годину дана на студијском боравку на Државном универзитету Охаја, САД, а на краћим студијским путовањима био је на бројним светским универзитетима и институтима.

Медији су објавили да ће му саветник вероватно бити др Светлана Живановић, професор на Универзитету у Тенесију, САД, и која се незванично помињала као могући кандидат за министра пољопривреде

Радуловић – критичар досадашње економске политике

Економски консултант Саша Радуловић, кандидат за министра привреде, завршио је београдски Електротехнички факултет, смер Аутоматика и електроника, а из Србије је отишао крајем осамдесетих година прошлог века. У његовој биографији на сајту Б 92, за који пише блог, наведено је да је живео и радио у Немачкој, Канади и САД, а од 1997. је „у предузетничким водама кроз компаније подржане Venture Capital и Private Equity фондовима”. Био је „активан учесник” интернет успона и падова Силицијумске долине. Вратио се у Србију 2005. године и радио као стечајни управник више предузећа, о чему је писао и на свом блогу.

Последњи текстови на блогу, на којем активно комуницира са коментаторима, односе се на пропадање српске привреде, критеријуме за реконструкцију владе, о ребалансу буџета 2013, о економским мерама које су нам потребне...

У тексту крајем јула навео је, између осталог, да је главни проблем српске привреде неликвидност – исто као 5. октобра 2000. године. Узрок неликвидности данас за мала предузећа је неразуман порески систем, правна несигурност и немогућност наплате потраживања, а за велика, углавном приватизована, главни проблем су неспособни власници који су узели огромне кредите и уместо у развој основне делатности, инвестирали га у некретнине и мртав капитал.

Он сматра, поред осталог, да је „капитална будалаштина” замисао да ће страни инвеститори да развију нашу привреду, што је била основна економска политика наше државе од 5. октобра до данас. Како је навео, „праве стране инвеститоре” (не наше људе сакривене иза офшор компанија) интересују три ствари – неке интересује наше тржиште, неке природна богатства, неке јефтина радна снага.

Радуловић је активан и на друштвеној мрежи „Фејсбук”, бавећи се такође привредним и финансијским темама. Неки од његових написа носе наслове „Наше лудило: Однос инфлације и курса”, „Грађевинско земљиште је највреднији ресурс” (како је навео, осим малог броја изузетака, цела приватизација се свела на лов на грађевинско земљиште), „Субвенције у пољопривреди по хектару треба укинути” („Ово је трагикомично. Немамо уређен систем наводњавања, а годишње бацамо 400 милиона евра на тобож помоћ пољопривреди”).

Б. Баковић