Економија и даље у моди

Када ускоро почне пријављивање будућих бруцоша, најдужи ред поново може да се очекује на економији и то у Београду. Јер, на самом врху матурантске топ-листе пожељних високошколских установа налазе се управо Универзитет у Београду и Економски факултет. Међу средњошколцима у Србији пожељни су и индекси Филолошког и Правног факултета, а четврто место припало је Факултету организационих наука. На овој листи популарних, после државних високошколских установа, нашли су се и приватни факултети, али само они који школују будуће менаџере.

Занимљиво је да истовремено већина будућих бруцоша заправо не зна шта се изучава на факултету који жели да упише. Многи не знају ни које им могућности запошљавања нуди жељена диплома. Средњошколци се о факултетима најчешће информишу од својих вршњака и родитеља. Само 17 одсто матураната посети факултете пре него што одлучи за који индекс да конкурише, док сваки трећи информације скупља преко сајта. Више од половине матураната за студије се одлучује на основу препорука својих вршњака. А сваки пети сматра да је најбоље послушати савет родитеља. На презентације факултета у школама дође само четири одсто матураната.

До оваквих сазнања дошли су стручњаци Агенције за интерактивна истраживања, радећи студију о томе на којим образовним установама у Србији матуранти желе да наставе школовање. Истраживањем је било обухваћено хиљаду матураната и то само оних који желе да стекну факултетско образовање.

Већина испитаника није информисана о томе за које струке нема посла, као ни о томе који су стручњаци тражени на тржишту рада. Многи нису заинтересовани за мастер студије, већ би волели да стекну диплому основних трогодишњих студија менаџмента.

– Млади сматрају да се на факултетима углавном стиче знање за топ менаџмент у великим компанијама, уместо да се студенти образују за менаџмент малих и средњих предузећа. На факултетима се најчешће уче опште ствари – казује за наш лист Марија Пантелић, сарадник поменуте агенције, наглашавајући да 90 одсто фирми у Србији представљају заправо мала и средња предузећа. Она напомиње да је истраживање показало да матуранти веома често не знају шта су мала и средња предузећа. Неретко мисле да су то мале трговине и трафике.

Петина испитаника би уписала одређени факултет јер мисли да су те студије у тренду, док је сваки други учесник анкете објаснио да се за одређене студије одлучује на основу пројектоване могућности запошљавања. Сваки трећи матурант води рачуна о признавању дипломе. Већини је циљ да што пре дође до дипломе, да се запосли, али им није толико битно да ли ће на факултету стећи знање. Сваки трећи матурант је пре годину дана одлучио шта ће да студира, док се сваки пети испитаник одлучио за одређене студије пре три месеца.

– Упркос томе што већина матураната никада није отишла ни на један факултет, нити је видела планове и програме тих студија, они имају своју слику о настави, предавањима, професорима... Они тако сматрају да је предност приватних факултета у квалитету наставе, бољим предавачима, већим и бољим шансама за посао. Млади веле да је на приватним високошколским установама "лакши пут до дипломе", да се заправо лакше учи јер има мање студената, мање су групе на предавањима, вежбама. Има више праксе, бољи је однос професора са студентима, лакши су и пријемни испити – објашњава Марија Пантелић ставове младих.

На тас за државне факултете млади стављају следеће аргументе: јефтиније школовање, за многе и бесплатно, осигурано признавање диплома и жеље мама и тата. Већина родитеља, наиме, и даље највише жели да им се деца школују на државним високошколским институцијама.