Нови режим финансирања Срба на Косову

Када после локалних избора 3. новембра буде формирана Заједница српских општина (ЗСО) Србија више неће давати зараде и доприносе за особе запослене у органима, организацијама и јавним службама на Косову и Метохији, већ ће се то чинити преко финансирања програма ЗСО.

Ово предвиђа нацрт Закон о финансијској подршци припадницима српског народа и неалбанских мањинских националних заједница на територији КиМ о којем ће Канцеларија за Косово и Метохију идуће недеље у Косовској Митровици организовати јавну расправу.

Овај закон је неопходан због одредбе Бриселског споразума према којој Србија треба да престане да директно финансира институције после формирања Заједнице српских општина.

Како ће локалне самоуправе, образовање, здравство и социјални рад, који сада функционишу у правно-финансијском систему Србије, од тог момента прећи у надлежност ЗСО, Србија више неће давати зараде и доприносе за особе запослене у органима, организацијама и јавним службама на КиМ, већ ће се то чинити преко финансирања програма ЗСО.

Према једној од верзија овог нацрта закона, у који је „Политика” имала увид, предвиђа се финансирање припадника српског народа и неалбанаца неком врстом социјалне помоћи.

У поменутом предлогу нацрта Закона о финансијској подршци припадницима српског народа и припадницима неалбанских мањинских националних заједница на територији АП КиМ, предлаже се да ову помоћ могу да остваре особе српске и неалбанске националности које живе на територији АП КиМ, као и да би се она исплаћивала једанпут месечно, под условом да особа живи на Космету „преко месно надлежних центара за социјални рад у оквиру Заједнице српских општина”.

Канцеларија за Косово и Метохију предложила је да Влада Србије одређује висину новчаних средстава на почетку сваке буџетске године и то највише до 80 одсто минималне зараде у Републици утврђене за децембар претходне године.

На седници радне групе која је одржана 19. августа разговарало се о различитим предлозима, пошто су били присутни и представници Министарства финансија и привреде и Министарства за рад, запошљавање и социјалну политику, али није познато колико ће износити тај проценат.

На питање да ли овај закон обухвата финансирање запослених у здравству, школству и локалној самоуправи Зоран Лазић, помоћник директора Канцеларије за КиМ и члан преговарачког тима у Бриселу, рекао је за „Политику” да постоји више радних верзија, да још нема коначног нацрта и да зато не може о томе да говори. „Онда када будемо имали коначну верзију која ће се звати предлог нацрта закона, тај предлог ће ићи у генерални секретаријат, владу и даље у законску процедуру”, рекао је Лазић.

Руководилац групе за правосуђе и имовинска питања у Канцеларији за КиМ Игор Поповић казао је да канцеларија ради на нацртима са разним верзијама, а да ће у процедуру ући она која је најцелисходнија. „Намера је да се прошири број корисника на КиМ који ће примати нешто из буџета Републике Србије, да се уведе једнакост и да та помоћ пре свега обухвати материјално најугроженије слојеве, односно људе без примања”, рекао је Поповић за „Политику”.

Упитан да ли је то замена за „косовски додатак” од 11.000 динара, чије је исплаћивање прекинуто и због кога грађани протестују на барикади, Поповић је одговорио да је реч и о таквим корисницима. „Циљ закона је да то не буде регулисање радно-правне категорије, него вид новчане социјалне помоћи угроженом становништву. Да не буде замена за примања без радног односа”, додао је Поповић и нагласио да је ван његових овлашћења да одговори на питање да ли се овај закон односи и на финансирање запослених у ЗСО.

„Запослени у здравству и школству су друго питање, овај закон се бави помоћи социјално угроженом становништву, а радно-правно ангажовање и вид зараде је друго питање”, рекао је Поповић.

--------------------------------------------------------------

Да ли ће Космет постати дијаспора

У нацрту Закона о финансијској подршци српском и неалбанском становништву на КиМ у члану осам предвиђа се да се финансијска подршка у области образовања, здравства, социјалне политике, културе, инфраструктуре, телекомуникација, финансијске, правне, техничке и кадровске помоћи у свим областима од значаја за Србе и друге националне заједнице и етничке групе на територији АП КиМ остварују путем пројеката које спроводе и финансирају надлежни органи државне управе Републике Србије, односно јединице локалне самоуправе.

Сличне одредбе о финансирању пројеката који јачају везе између матичне државе и дијаспоре и матичне државе и Срба у региону постоје и у Закону о дијаспори и Србима у региону и за њих је надлежно ресорно министарство.