За романтичне душе

Нушић, "Тако је морало бити, драма о моралном паду и краху идеала". Све ми ово звучи необично, изненађујуће, старински: Какви идеали, какви бакрачи, какви морални крахови у времену у коме се чапља издаје за сокола! Откуда ове речи реченице долазе, где падају, шта данас могу да покрену и значе?
Да, све је то тако, и моја и ваша сумња је на месту, ако се другачије не покаже и не докаже. За дивно чудо, ево још једне старинске реченице, у томе су редитељ Егон Савин и ансамбл Југословенског драмског позоришта, који на сцени "Љуба Тадић" игра Нушићеву драму "Тако је морало бити" – успели.

У Нушићевом комаду Савин је препознао оно што је тражио у "Шуми" А. Островског: моћ новца и немоћ, крхкост, драму љубави. Срећом, овај сукоб није једносмерна, једнобојна, ни црно-бела игра, ни памфлетски морализам. Несразмере, кривице, мотиви, намере, схватања, олакост и недозрелост, су различити, али ако је морало бити како је било, за то одговорност и кривицу не сноси само једна страна, или личност. Наравно, ни на судбину и вишу силу се не можемо вечно, и претерано позивати. О овој противуречној, жестокој и варљивој страсти, која свет покреће, пали, спаја и раздваја, Егон Савин, и глумачка екипа: Анита Манчић, Предраг Ејдус, Небојша Дугалић, Миодраг Радовановић, Михаило Јанкетић, Војин Ћетковић, Радмила Радовановић, Јелена Петровић, Радован Вујовић, Ана Симић, Иван Пантовић – размишљају трезвено, контролисано, али без лаког отклона, скривања и преливања у комично, иронијско, пародијско. То што је у Нушићевој драми било, одиста је било, и не престаје да бива, што указује да енергија новца, некад и данас, уобличава и кривотвори људске душе и судбине, и оне романтичне, лакоумне, на себе и своје прохтеве усредсређене, попут Јеле, допустиво драматичне Аните Манчић, и оне за које је, све, пре свега, лош, добар, или бољи пословни потез, или посао, као у случају трговца Јанковића кога Миодраг Радовановић не презире, не потцењује, не карикира, нападно не проказује, већ, напротив, ову опаку мешавину скоројевићевства и вечности, лукавости, проницљивости и прорачунатости, изоштрава и супротставља је, као "тврд орах", свему што је љубав, вазда угрожена, никад довољна и сигурна у себе.

Нушић мери и варира, па то чини и редитељ Егон Савин, и глумачка постава. Вратите ми паре, вапије Јаков Недељковић Предрага Ејдуса. Не дирајте, не рушите ми живот и љубав, преклињу сестре, удате и оне што ће се удавати, виолине и романсе, које, по редитељевој жељи, подвлаче и продужују ово ударање у старе, и танке жице љубави и љубавника мањег и увећаног формата.

Рођендан Јелин у кући Недељковићевих. Жене, вино и та песма, откад то нисмо чули, ни видели! Богати костими у којим се и сиротиња назире (сцена и костим Ангелина Атлагић). Ружо моја, младост си ми дала, а одмах, или ускоро, а сад све је тужно, или касно, свеједно. Не мешај људе и свеце, романтичне јунаке и трговце, али упркос свему, живи и буди срећан. Почеци и трагови несреће, неспоразума, обмана и илузија у сваком животу, авантури, љубави. Није изгледало да ће се оно што је почело и зачето у наивности, незрелости и олакости, овако компликовати. Ко влада својим животом? Јелин муж Ђорђе, Небојше Дугалића, заљубљен и слаб, са комплексом провинцијалца, попустљив и предусретљив, далеко од збиље живота или његов стриц, учитељ без илузија о људима и љубавима, прегнантног, горког и брижног Обрада Михаила Јанкетића. Љубомир Несторовић Војина Ћетковића, загонетна минулост у белом, и доспевање у црном, ни посве романтична, ни грубо користољубива душа која наплаћује рачуне и нестаје. Па стари, млађи и млади Недељковићи, тата Јаков Предрага Ејдуса, вазда у новчаним неприликама, али никад без хумора и заводљиве самоироније, Јела која кривицом, огрешењем, осваја свест и димензије драматичне персоне, изванредне Аните Манчић. Мириси и звона старог позоришног света и цвећа, које је Егон Савин препознао и успео да васпостави без емотивне естрадности, непатворено, са призивањем емоције која мисли и пита.

Љубав, особито стара љубав, ма како то разумели, заборава нема, и Савин тај заборав не жели. Волите се, и будите срећни! Ко се данас још усуђује да изговори ову једноставну реченицу!