Карла дел Понте гађа Вашингтон

Некадашња главна тужитељка Хашког трибунала Карла дел Понте посредно се супротставила Вашингтону када је у понедељак за швајцарску телевизију изјавила да постоје „убедљива и конкретна подозрења да су побуњеничке снаге у Сирији употребиле хемијско оружје”. Она је у својству чланице Независног одбора Уједињених нација за Сирију објаснила да су „истражитељи интервјуисали жртве, докторе и особље у пољским болницама” и да је из сакупљених података на терену произашла сумња да су хемијско оружје користили „побуњеници, а не државне снаге”.

„Ове сумње су убедљиве, али још нису неоспорни докази”, рекла је она.

Уследио је штури одговор Вашингтона да је Бела кућа „врло скептична” према наговештајима да су сиријски побуњеници користили хемијско оружје. Портпарол Беле куће Џеј Карни рекао је тим поводом, не помињући име бивше главне тужитељке, да је хемијско оружје највероватније употребљено и да је за то „одговоран Асадов режим”.

Нешто касније и Комисија УН, која истражује повреду људских права у Сирији, дистанцирала се од претпоставки Карле дел Понте, наводећи да „истражитељи немају убедљиве налазе о употреби хемијског оружја у Сирији од стране било ког учесника у конфликту”.

Шта год да буде даље са налазима, претпоставкама или доказима у вези са сиријским конфликтом, очигледно је да реч Карле дел Понте нема тежину у Вашингтону и да се преко њених запажања олако прелази. То је на први поглед зачуђујуће, с обзиром на њене највише функције у међународним истражитељским пословима.

Али, тињајући сукоб Вашингтона и швајцарске тужитељке потиче још од раније. Када је децембра 1999. у интервјуу лондонском „Обзерверу” рекла да би била спремна да подигне оптужницу и против команданата НАТО-а уколико постоје докази да је НАТО у току војне интервенције у СР Југославији извршио ратне злочине над цивилима, њена изјава изазвала је громогласну реакцију у Вашингтону и у седишту НАТО-а у Бриселу. Канцеларија Карле дел Понте у Хагу је четири дана после објављеног интервјуа одлучила да демантује саму себе.

„НАТО није предмет истраге Тужилаштва Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију. Нема никакве званичне истраге у вези са акцијама НАТО-а у време конфликта на Косову”, саопштила је тада канцеларија Карле дел Понте.

Касније, крајем августа 2003, када је Савет безбедности УН склонио Карлу дел Понте са места главне тужитељке Кривичног трибунала за Руанду, званична верзија је била да је то због превеликих обавеза које она има у суду за Југославију. Истина, суђење Милошевићу било је у пуном јеку, али се причало како је она тада била спремна да се одрекне и југословенског суда, само да би задржала своју функцију у Аруши.  Прави разлог за њену смену био је тај што је она најавила оптужнице и против злочина које су починили припадници племена Хуту, док је Вашингтон желео да се суди само Тутсима.

Најзад Американци нису били задовољни радом главне тужитељке – њеним преобимним оптужницама и спорим суђењима – ни у Хашком трибуналу. То између осталог потврђују и америчке дипломатске депеше, које је објавио „Викиликс”, у којима се може прочитати да је амерички судија и председник Хашког трибунала Теодор Мерон тражио да се Карли дел Понте не обнови мандат.

На месту швајцарске амбасадорке у Буенос Ајресу, на које је елегантно склоњена, далеко од трибунала и Хага, Карла дел Понте је написала књигу у којој је, између осталог, изнела тврдње о злочинима над Србима на Косову и о вађењу и препродаји органа, иако то није ни помињала док је била на месту главне тужитељке. Тада јој је функција омогућавала да нешто конкретно уради поводом таквих злочина.

После амбасадорске позиције, јављено је да она одлази у пензију. Али, само неколико месеци после Буенос Ајреса именована је за члана Комисије УН за Сирију.

Судећи по њеној последњој изјави, она опет покушава да докаже своју непристрасност или да узврати Вашингтону за све ударце из њене хашке прошлости. Али није искључено да опет одлучи да демантује саму себе, као што је то већ више пута урадила.