Како Дарко Шарић измиче потери

Први потпредседник владе Александар Вучић изјавио је пре два дана да једини рок који није остварио јесте онај у вези са хапшењем нарко-боса Дарка Шарића, али да ће то свакако бити учињено.

„Желим да кажем јавности да ћемо свој посао да обавимо и да ће Шарић бити приведен правди, као и сви који су учествовали у убијању наше и туђе деце продајом дроге, најгорим тровањем које савремено друштво може да замисли.”

Полиција је у марту формирала специјални тим који треба да лоцира и ухапси одбеглог Дарка Шарића, за којим се трага готово четиригодине. Према досадашњим информацијама, које су се појављивале у медијима, Дарко Шарић је наводно виђен у Шпанији, а недуго затим и у Швајцарској. После тога појавиле су се информације да јелоциран и да је његово хапшење питање тренутка.

Медији су писали да је успостављена сарадња српске и швајцарске полиције чим је добијен податак да је Шарић у Цириху. Утврђено је да је крајем 2009. године био у Швајцарској. Одатле је отишао у Париз и тамо је избегао хапшење. Француске службе су га приметиле на аеродрому, али га нису ухапсиле јер је био у бесцаринској зони. Српске безбедносне службе успеле су да открију да се одмах после тога Шарић поново склонио у Црну Гору одакле је 2010. планирао да оде у Беч. Наводно, он је отказао тај лет, где му је у организацији српских безбедносних служби припремано хапшење одмах по слетању авиона. С њим је на лету Подгорица–Беч требало да буде и Горан Соковић, сада оптужен да је са Шарићем предводио клан.

Почетком фебруара 2012, Шарић је наводно примећен у Јужној Африци у близини Кејптауна. Тамо се према неким сазнањима крио од почетка 2011. до средине 2012. године. Тамошња полиција одбијала је од фебруара да одговори на допис српске полиције да ли је и где Шарић лоциран.

Недавно су у Јужној Африци медији објавили да је тамошњи полицијски генерал Марк Ханкел осумњичен да је са сарадницима скривао човека са потернице, а они се сада терете и да су уништили документацију о праћењу Шарићевог кретања, као и да су му помогли да из Бедфордвјуа тајно оде у Преторију на сигурну локацију и избегне хапшење.

Специјално тужилаштво процесуира организовану криминалну групу Дарка Шарића кроз 12 оптужница подигнутих због трговине наркотицима и прања новца против укупно 55 особа. Клан су чинили Срби, Хрвати, Словенци, Бошњаци и Црногорци. Подаци указују да је група почела са радом још 2006. године, а да је прање новца настављено и у првој половини 2010, када је поступак увелико почео.

Импозантна количина заплењене дроге, изјаве окривљених и сведока, као и други докази откривају како је Дарко Шарић успео да стане на чело међународног ланца шверцера дроге и улагања тако зарађеног новца у легалне токове.

За процес прања новца коришћене су офшор компаније које су биле регистроване на територији других континената, а поступци се воде поред држава у региону, у Италији и у Уругвају, као и у Шпанији и Данској.

Прва оптужница за дрогу подигнута је у априлу 2010. године због заплене 2.774 килограма кокаина у близини Монтевидеа. На ту оптужницу надовезују се све остале. Оне су здружене у јединствен поступак против Шарића и 39 окривљених због кријумчарења 5.754 килограма кокаина, што је највећи промет дроге који се икада нашао пред српским правосуђем. До сада су седморица окривљених закључила споразум о признању кривице и сви су правноснажно осуђени на вишегодишње казне затвора.

Прва оптужница за прање новца подигнута је у августу 2010. за суму од најмање 20 милиона евра од кокаина, који је стављен у платни промет Србије или уложен у закуп пољопривредног земљишта и приватизације неколико војвођанских предузећа. Поред Шарића, оптужено је још осам особа.

На ову оптужницу надовезују се још две из децембра 2010, против Николе Димитријевића и фебруара 2011, против Срђана Петровића, као и Душана Ковачевића. Димитријевић се терети да је као директор предузећа ДПМ „Рилејшнс” у више наврата пребацивао Шарићев новац у износу од најмање два милиона евра. Приликом готовинског полагања разговарано је са директорима банака како би се онемогућило ангажовање институција за спречавање прања новца и контроле сумњивих трансакција. То је довело до тога да се неколико првих људи банака налази на оптужницама. Овим је нанета штета привредном систему Србије коју никакав проток времена не може да обеснажи, закључују у Специјалном тужилаштву.