Како је „блекбери” изашао из моде
Најтраженији паметни телефон прошле деценије „блекбери” био је омиљени уређај политичара, пословних људи и естрадних звезда. До пре четири године телефон и канадска компанија која га производи (некад РИМ, сада „Блекбери”) имали су удео од 50 одсто на тржишту.
Сада су спали на три одсто. Однедавно, траже купца који ће их преузети вероватно у деловима због имовине и патената, док ће некад славни производ отићи у историју. Као могући купци посрнуле канадске компаније помиње се „канадски Ворен Бафет” Прем Ватса, али и „Мајкрософт”, „Самсунг” и „Дел”.
Ако се на интернету праве листе славних личности које „још користе блекбери” то значи да овај телефон полако одлази на историјско сметлиште производа које није пожељно имати.
Одрекао га се и Барак Обама, који је у изборној кампањи с њим у руци градио имиџ модерног лидера. Данас амерички председник користи „ајпед” за брифинге, на радост ћерки које више не морају да брину да ли ће тата моћи да види слике које му пошаљу са „ајфона”.
Некад цењено средство комуникације између светских лидера и финансијске елите брзо је изгубило углед, привлачност и – кориснике. Објашњење аналитичара је једноставно: „Блекбери” прави телефоне које нико не жели. Акције ове компаније су у августу 2007. вределе 236 долара, а сада само 10 долара.
Шачица и даље верних блекберијеваца истиче као предност тастатуру, јер је данас преовлађујући уређаји са екраном осетљивим на додир углавном немају. Корисници који су му давно отказали лојалност замерају му мали избор апликација, програма који омогућавају да се преко телефона прати временска прогноза и аукције на „И-беју”, плаћа паркинг, чита штампа, играју видео-игре...
Компанија основана 1984, годинама је била лидер у иновацијама као што су пејџери и уређаји за размену мејлова. Међутим, последњих шест година пропустили су шансе и доносили погрешне изборе.
Први „ајфон” је избачен 2007, али челници компаније нису схватили да ће им то директно угрозити пословање. Веровали су истраживањима, а она су говорила да потрошачи не желе телефон без тастатуре, с батеријом која траје мање од један дан и екраном који ће да се разбије ако падне.
Испоставило се да пословни људи када дођу кући и скину кравате узимају „ајфон”, јер је забавнији за употребу, а ускоро су почели да га користе и за посао.
Друга грешка је направљена када су уместо да усвоје „Гуглову” платформу „андроид”, већ популарну међу милионима корисника, решили да развију нови интерфејс „блекбери 10”. Затим, занемарили су азијске конкуренте који су избацивали јефтине моделе. Први „блекбери” са екраном осетљивим на додир (2008) неславно је прошао у односу на моделе „Епла” и „Самсунга”.
Из руку политичара у руке устаника
„Блекбери” има добар ниво заштите података због чега су га масовно користили политичари. Прославио се и током протеста у Лондону пре две године. Демонстранти су га користили за тајну комуникацију, па полиција није могла да им уђе у траг због чега је захтевала да се онемогући слање порука.
„Блекбери” је постао средство комуникације устаника само зато што је изгубио наклоност пословног света, па је постао јефтин и доступан свима. „’Епл’ је као Британска империја пре 100 година, у њој сунце никада не залази, док је ’Блекбери’ као Лондон, тамо сунце ретко кад излази”, написао је Стјуарт Џефрис, колумниста „Гардијана”.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


