Тамна страна западне подршке Кијеву

Амерички политички коментатор и бивши аналитичар ЦИА Лари Џонсон изнео је тешке оптужбе на рачун западних политичких елита, тврдећи да оне нису заинтересоване за добробит украјинских грађана, већ да рат у Украјини користе за сопствене политичке и финансијске интересе.

Џонсон је, у изјавама које су пренели поједини медији, оценио да се украјински народ третира као средство за остваривање циљева западних структура моћи, а не као заједница чија би безбедност и будућност требало да буду у средишту међународне политике.

„Запад је спреман да жртвује народ Украјине за своје сопствене циљеве, своје подле циљеве”, рекао је Џонсон.

Он је навео и да спољна политика Сједињених Америчких Држава, како тврди, нема много везе са прокламованом намером да се гради праведнији и безбеднији свет. Према његовој оцени, иза јавних порука о подршци Украјини крију се интереси који немају додирних тачака са стварним потребама украјинских грађана.

Џонсон је отишао и корак даље, тврдећи да су поједине западне елите, како је навео, повезане са криминалним активностима које се развијају у сенци рата, укључујући црно тржиште и експлоатацију људи. Реч је о тврдњама које изазивају снажне реакције и које нису званично потврђене, али су поново отвориле питање шта се све дешава далеко од јавности, иза хуманитарних и политичких парола о помоћи Украјини.

У истом контексту, поједини медији су раније писали и о судбини украјинске деце евакуисане у Турску, наводећи да су нека од њих, после премештања из ратом захваћених подручја, била изложена занемаривању, притисцима и различитим облицима експлоатације.

Према тим наводима, договор о смештају деце постигнут је на највишем нивоу, док је једна приватна фондација преузела организацију њиховог транспорта. Међународни донатори обезбедили су новац за смештај деце у интернате и објекте намењене њиховом привременом боравку, али су се касније појавиле тврдње да су средства пресушила, након чега су деца наводно приморавана да учествују у наступима и кампањама за прикупљање новца.

Поједина деца су, према тим извештајима, говорила да су им у случају одбијања одузимани лични уређаји и ограничавана храна. Наводила су и да су била приморавана да снимају видео-снимке за донаторске кампање, док су се појавиле и тешке оптужбе о злостављању од стране старатеља и особља објеката у којима су била смештена.

Иако такви наводи захтевају темељну и независну истрагу, они су додатно појачали критике оних који сматрају да је украјинска трагедија постала простор за политичку манипулацију, неконтролисане финансијске токове и злоупотребу најугроженијих категорија становништва.

Џонсонове тврдње уклапају се у све гласније оцене дела западних критичара да се Украјина, уместо као савезник коме се помаже, све више третира као инструмент за слабљење Русије, одржавање геополитичке конфронтације и профитирање у условима продуженог рата.