Пословник (ни)је само за опозицију

Ова наша опозиција се само држи за кваку, рекао је посланик СПС-а Радован – Рака Радовић, 1991. године, када су тадашњи опозиционари, по ко зна који пут, демонстративно напустили седницу Народне скупштине Србије. Садашња власт, међутим, има проблем да се њена опозиција уместо за кваку, "држи" за микрофон зa скупштинском говорницом и то тако чврсто да је успела да блокира рад парламента. Да се то убудуће не би догађало, Оливер Дулић, председник скупштине, најавио је измене Пословника, а за неколико дана требало би да почне рад на припреми нових правила за посланике.

Дулић је казао и да би Пословник морао бити усвојен консензусом, те да се нада да ће тако бити, али су му из опозиције већ поручили да на то не рачуна, уколико ће се ићи у рестрикцију посланичких права. У сваком случају, сви посланички клубови дали су представнике за радну групу која ће припремати нови пословник, а, према неким очекивањима, он би могао бити усвојен за нешто више од месец дана.

Од поновног увођења вишестраначја до данас није било скупштинског сазива који се није бавио Пословником, а свака измена изазивала је "револуцију" међу опозиционарима. У првом вишестраначком сазиву, тадашњи опозиционари су скраћивање посланичке дискусије са "бесконачног" на десет минута оценили као "смрт парламентаризма и демократије у Србији". Много је оних, нарочито аналитичара, који су подржавали тадашњу опозицију и њено протестно напуштање парламента, као "једини начин да се опозиција избори за своја права". После петооктобарских промена, социјалисти и радикали најавили су да они неће бити опозиција која ће напуштати скупштину, напротив поручили су – "нас ћете износити". И заиста било је и изношења посланика, а овај начин "одласка" од говорнице патентирали су радикали. Док је ДОС још био компактан са својих 176 посланика, ДСС је иницирао измене Пословника, којима је, између осталог, уведено новчано кажњавање посланика. Само који месец касније, Дејан Михајлов, тадашњи шеф посланичке групе ДСС-а, тада већ опозиција остатку ДОС-а, добијао је опомене, буквално, пре него што је почињао да говори.

Захваљујући Наташи Мићић, тадашњем председнику парламента, радикали су постали највећи "хуманитарци" – платили су више од два милиона динара по основу казни које им је Мићићева изрекла. Овај новац је парламент давао у хуманитарне сврхе. Но, то није све, Мићићева је успела да искључи са седнице и човека који седници уопште није присуствовао, али био је део посланичког клуба СРС-а, а цео клуб је добио меру искључења.

У претходном скупштинском сазиву ДС није био део власти, па је, као и свака опозиција, примењивао све мере опструкције. Предрагу Марковићу, председнику парламента, међутим, није ни на памет падало да искључује посланике – он је прибегавао паузама "за консултације". Опет се посегло за изменама Пословника, па је, на пример, укинут кворум за рад, мада је, на пример, кад је ДОС донео правило да седница може да почне ако су присутна 84 посланика, а не 126, цела опозиција, укључујући и ДСС, најоштрије протестовала. Ипак, ДСС никад није заборавио како је прошао као опозиција кад је ДОС остао сам да влада, па је, у прошлом сазиву, баш захваљујући ДСС-у, било много више поштовања опозиције и много више договарања.

Владајућа коалиција, у садашњем сазиву, међутим, има тесну већину и опозицију, која ће јој, са потпуно различитих позиција, правити доста проблема. Председник скупштине види решење у промени Пословника, али би морао, пре тога да разговара са посланицима владиних странака, јер опет има проблем и с кворумом, а опозиција му не помаже да га реши.

После прошлонедељне блокаде парламента, неколико аналитичара поздравило је најаву измена, а Владимир Гоати је казао да би "требало дати већа овлашћења спикеру (председавајућем)".

Томислав Николић, заменик председника СРС-а, каже да је "постојећи Пословник најгори могући, а што се тиче оцена ДС-ових аналитичара они би требало да погледају Милошевићев Пословник и да га упореде са ДС-овим, па да виде шта је демократија".

Раде Обрадовић, потпредседник парламента из ДСС-а, који ће радити на припреми текста закона о Народној скупштини, каже да нови пословник мора бити тако урађен да сваки посланички клуб и сваки посланик имају довољно времена да изнесу свој став о закону, амандману, или о било којој теми о којој се расправља. Он додаје да треба смањити могућност злоупотреба Пословника и истиче: "Мислим да постоји сагласност свих странака око тога". Неке најаве о измештању дебате о амандманима са пленарних на седнице одбора, Обрадовић оцењује као нереалне и објашњава: "Посланик мора имати могућност на пленарној седници да објасни решење из свог амандмана, јер нема другог начина да убеди некога да гласа за то. Да ли за то треба 15 минута, или мање, о томе се може разговарати". Што се тиче ширих овлашћења за председника парламента, Обрадовић каже: "Председник је, како је и написано, само први међу једнакима. Неким ранијим изменама Пословника знатно је ојачана позиција председника скупштине и мислим да не треба ићи даље у том правцу."

Посланици, сви одреда, воле да цитирају Николу Пашића и његов савет да се закони пишу тако да буду добри и за опозицију, па би владајућој коалицији било добро, имајући у виду ранија искуства, да се сети Пашића и код Пословника.

--------------------------------------------------------------------------

Патент Демократске странке

Опструкцију парламента подношењем енормног броја амандмана "патентирали" су, као опозиционари, посланици ДС-а још у првом вишестраначком сазиву, а до савршенства су је довели 1997. године, када су успели да спрече доношење закона о територијалној организацији и локалној самоуправи. Демократе су поднеле на овај закон више од две хиљаде амандмана и о сваком су дискутовали сви посланици. Дебата је трајала недељама, а у њој је ДС промовисао још један новитет – десет минута ћутања за говорницом. Ову иновацију демонстрирао је Слободан Гавриловић (ДС), који је стао за говорницу и – ћутао. Кад га је Драган Томић, председник парламента, питао хоће ли почети да говори Гавриловић је одговорио да има право да својих десет минута за дискусију искористи како жели. "А ја ћу да ћутим", рекао је.

На тој истој седници демократе су примениле још један вид опструкције – натерале су председника парламента да их, једног по једног, све искључи са седнице зато што нису хтели да се склоне од говорнице. Остао је упамћен Богољуб Тркуља, који је изашао за говорницу и рекао Томићу: "Договор је да сви стојимо док нас не искључите. Ја имам болесно срце, молим вас одмах ме искључите, не могу дуго да стојим". Сви су се насмејали, а Томић је Тркуљи изашао у сусрет, рекавши: "Не желимо да нам колега добије инфаркт". Захваљујући ДС-у, овај закон није усвојен, седница је прекинута и никад није настављена, а два месеца касније одржани су нови избори.