Плоче за сломиврат

Свакога дана све више се радујемо улепшавању нашег белог града које надлежни, сходно свеукупним материјалним могућностима, приређују својим суграђанима. Много је нових, окречених, фасада, асфалтираних саобраћајница, блештавих и лепо уређених излога... Међу тим новотаријама свакако треба уписати и поплочавање тротоара у строгом центру чаршије. Већ две године, дорћолске и околне улице добијају нови, рекло би се, шаролики изглед. Црвене, црно-беле плоче, коцкице разних величина употпуњују лепоту градског амбијента. Све би то било, да остане записано, напредно, модерно да није једног, по нашем обичају, али...

Многе од тих новотарија по тротоарима нису издржале пробу времена на временској дистанци од годину дана. Како је то могућно? – питао би се сваки Београђанин. Веома једноставно – одговорили би људи упућени у проблематику. Те плоче, произведене у Лозници, и увек и једино у Лозници, мада има у Србији и других трудбеника који раде тај исти посао, јесу изузетно доброг квалитета. Значи, људи квалитетно раде свој посао и за то их треба похвалити, не кудити их. Оне који постављају те полуметарске квадрате, а увек исти их постављају, ваља приупитати: са којим правом не раде добро свој посао и доводе суграђане у ситуацију да се ломатају по тим  новим, модерним тротоарима? По плочама за сломиврат. Примера за то је, заиста, сијасет. Од Булевара краља Александра, Цетињске, Кондине, Македонске, Господар Јованове...

Плоче пуцају напола, после падавина наше суграђанке на штиклама долазе у тешка искушења да не поломе ноге газећи по њима. При том ваља имати на уму да минули зимски период није донео велике снежне наносе, лед и поледицу.

Те произвођаче плоча, с правом, али и извођаче радова, с великим питањем с којим правом, ангажују надлежни из Скупштине града. Да ли су их они обавезали да квалитетно раде свој посао, или им дозвољавају да залуђују Београђане – нико није одговорио. Нити, по свему судећи, има намеру да то учини. Рачунајући, ваљда, да време неумитно гази, па ће за две-три године сви заборавити, мада и даље газећи по кршевима од тротоара, ко је то учинио. По свему судећи, тако су размишљали и дуванџије, друмаџије, саобраћајни преваранти, стечајци, факултетлије, медицинари, фармаколози, стечајци, грађевинци и урбанисти... Па је ипак, Богу хвала, дошло време да се и те мутне работе разоткрију, а многи злоделници позову на одговорност.

Има ли поре друштва, разобличене или не, где корупција не царује. Што би рекли обични људи – да те страх ухвати да питаш где ли је канцеларија та и та, а да не спремиш да тутнеш некоме сто евра и за ту баналну информацију.

Као што ни градски прописи, или закон не занимају снабдеваче градских дућана, попут теретњака, да усред белог дана, као на пример јуче у 13.30 часова, закоче саобраћај на углу улица Влајковићеве и Мајке Јевросиме и своју робу, пиво и сокове, уносе у продавницу "Јабуке" до миле воље. Нервоза возача и сирене у возилима опомињу само станаре суседних зграда да се опет нешто нерегуларно догађа.

Али, ни то опет није тако драматично попут прекјучерашњег паркирања црног џипа на трамвајским шинама у Улици 27. марта, где је пун сат био обустављен трамвајски саобраћај. Специјални паук је однео возило, а да ли ће казна за саобраћајни прекршај од непуних сто евра опаметити власника – велико је питање.