Људско тело као платно

MADE IN CHINA
Луизијанa музеју модерне уметности у Данској ове године је пружена јединствена прилика да прикаже стотинак радова из највеће светске колекције савремене кинеске уметности, Естела колекције, која до сада није приказивана јавности. Ова колекција, са снажним примерима сликарства мастилом (мастило је база кинеске визуелне уметности, сликарства и калиграфије) и авангарде, пружа комплексан увид у кинеско стваралаштво који није рефлексија јединственог, прогресивног уметничког правца. Пре је реч о уметности кинеских уметника, но о кинеској уметности. Кина никад није била културно хомогена – јак је утицај владавине Мао Цедунга када су многи уметници пребегли у Тајван, Хонгконг или на Запад.

Велика Културна револуција (1966 – 1976) још је појачала изолацију домаћих уметника. Међутим, све се мења у касним годинама 20. века, формирају се мале уметничке енклаве, поготово у Пекингу, долази до размене међу кинеским заједницама у земљи и иностранству. Од деведесетих прошлог века, кинески уметници су успели да скрену пажњу на себе и на оно што сада гради профил земље. Енормне промене у друштву остављају трагове у њиховом раду, који третира индивидуе у простору између прошлости и садашњости.

Чак и да кинеска уметност није била разломљена географски, она је стилски подељена (но, свима им је заједничко наслеђе домовине). Изложба "Made in China" обухвата слике, скулптуре, фотографије, видео, инсталације... Класични субјекти, попут пејзажа, потпуно су различити од оних на које смо навикли у западној култури. Техника сликања мастилом претвара се у експеримент, људско тело постаје платно, калиграфски симбол постаје чиста апстракција.

Изложба је подељена у седам тематских целина. Прва, и можда једна од најимпресивнијих, јесте "Председник Мао са нама". На делима је видан утицај Културне револуције, трауме режима али и иронијска дистанца према прошлом. Деведесетих 20. века поп-уметници су у својим делима девалвирали политичке иконе и револуционарне хероје. Комбиновали су их са комерцијалним призорима попут видео-рада "Q3" Fenga Mengboa из 1999. Уметник Yue Minjun ствара слику "Председник Мао иде у Анјан" (2003). Реч је о једној од најпознатијих Маових слика током Културне револуције, која је штампана у милионима примерака и испуњавала јавне просторе, приказивала је младог, јаког и идеалистичког Маоа. У овој верзији остао је само пејзаж, председника нема. Остала је љуштура његове униформе, која чини скулптуру "Огртач оставштине" (1997) аутора Sui Jianguo. Треба поменути и слику Zenga Fanzhia "Председник Мао са нама", која приказује Маоа као пионира са двоје деце у трави, замагљених лица.

Темат "Код куће" чине дела која осликавају покушај успостављања новог идентитета у деилогизованој Кини. употребљена је и фантастика. "Кина у покрету" показује нову Кину на остацима прошлог. Млади уметник Chen Shaoxiong на фотографијама приказује макете кинеских улица испред реалних улица Берлина, Париза... Макету уличних сцена – кола, рекламе, бицикли, радници... – онога што је ван пажње већине људи, аутор фотографише испред праве улице. Тако прави "истинитије" слике на којима се види динамика мењања градова као и света уопште. Преплитање кинеске улице и улице у Берлину ("Трећа улица – Gedachtniskirche, Берлин", 2001) указује на активно тражење кинеских уметника за глобалном позицијом која задржава индивидуални печат. Коментар на урбану ситуацију и свеприсутну урбану средину чест је субјект многих кинеских уметника.

Следи "Параноја" као последица старог режима у којима је надгледан и контролисан појединац. У делу "Знак и акција" упознајемо културу писања, калиграфију која фасцинира Запад. Најстарији експонати Естела колекције су рађени мастилом. Да би сликарство овом техником остало релевантно морало се спојити са реалношћу или са апстракцијом. Сјајан пример калиграфије која је постала уметничка форма ка апстракцији видимо у делу "Жива реч" (2001) Xuа Bingа. Овај концептуалиста из дијаспоре, инспирацију налази у зену и свој рад базира на тексту и непостојању значења. У изложеној инсталацији слова са папира се претварају у птицу која лети.

"Пејзаж као култура" приказује призоре истих места у различитим временима или различитим годишњим добима. Пејзаж постаје психолошки споменик прошлости (Hai Bo, "Мост", 2000). Доминантна тема изложбе "Made in China" је пролазност, која је уједно и главна тема у земљи која се мења брзином светлости. Изложбу затвара део "Тело и ритуал егзистенције". Употреба тела као уметничког материјала доноси револуцију у кинеском стваралаштву јер је, историјски гледано, голо тело било табу, брањени су јавни перформанси тог типа. Стваралац Zhang Huan ("Family Tree", 2000) тврди да се таложени притисак ослобађа кроз перформанс. Ту су и серије тетоважа које потписује Qin Zhijie...