Ратни ветеран вратио стан

Чачак – Дејан Стевановић (44) и његова супруга Милка купили су стан у чачанском насељу Љубићки кеј, 5. јула уселили се на нову адресу у Његошевој 14, а Дејан је јуче вратио кључеве свог досадашњег стана у Книћаниновој 18, удаљеног само 200 метара. Он је ратни војни инвалид прве групе и у претходни стан уселио се 14. августа 2001. пошто је тек био саграђен.

– Тај стан од 48 квадрата добио сам на трајно коришћење захваљујући председнику Удружења РВИ Чачка Мирославу Вуковићу, користио сам га поштено 12 година, и враћам га поштено. Недавно сам купио свој стан и сматрам да ми је дужност да овај вратим. То је моја жеља, нека припадне некоме другом из круга ратних војних инвалида или породица погинулих у ратовима од 1991. до 1999 – рекао је Дејан Стевановић јуче за „Политику”.

Он је у подне Вуковићу вратио кључеве стана у Книћаниновој, а овај их одмах уручио Милану Драшкићу, директору Градске стамбене агенције у Чачку.

– На почетку овог века, Удружење ратних војних инвалида успело је да из Фонда станова солидарности добије само један стан, и њега смо доделили српском четничком мајору Дејану Стевановићу, најтежем ратном војном инвалиду у западној Србији. Он је сада купио свој кров над главом и, ево, враћа онај стан, што је можда јединствен пример у нашој држави. И доказ да смо 4. августа 2000. решење о трајном коришћењу оног стана доделили правом човеку и правој личности – казао је Мирослав Вуковић за наш лист.

Вуковић је, иначе, српски четнички војвода. Титулу је добио 15. маја 1993. године у манастиру Кнежина на Сокоцу, заједно са још 17 колега из Српске радикалне странке из Србије и српских земаља, међу којима је био и садашњи председник Србије Томислав Николић. У то звање произвео их је председник СРС-а Војислав Шешељ, по тадашњем благослову четничког војводе Момчила Ђујића из САД.

Вуковић је на ратиштима више пута рањаван и данас има 73 гелера у телу, а после рата био је председник удружења ратних војних инвалида Чачка, Србије и СР Југославије.

– Удружење РВИ у Чачку више не постоји, због административних проблема, па кључеве стана који је Стевановић данас вратио, предајем Милану Драшкићу, јер је Градска стамбена агенција правни следбеник Фонда за финансирање изградње станова солидарности – истиче Вуковић.

Драшкић је јуче био код Стевановића и на новој али и на старој адреси, и задивљен је чињеницом да су Дејан и Милка, иначе обоје инвалиди, оставили стан у Книћаниновој у беспрекорном стању.

– Овај стан ускоро ће бити додељен некоме од ратних војних инвалида или члану породице погинулог. О расписивању конкурса и условима за расподелу одлучиваће комисија коју буде образовао градоначелник Чачка – казао је Милан Драшкић.

Стевановићи су се јуче у Његошевој обрадовали гостима, и домаћица је на сто одмах изнела богато послужење. Дејан се нерадо враћа на своју ратну судбину али каже да су му живот сачували само лична снага и младост од 24 године. Пресечен је рафалом из аутоматске пушке и чудом је преживео.

– Био сам добровољац у пешадијској јединици Војске СРЈ, и рањен сам у борби недалеко од Брчког. Иако су ране биле изузетно тешке, био сам свестан све док ме нису унели у „пинцгауер”, али се после не сећам једног дела – приповеда Дејан Стевановић који никад није био запослен и живи од инвалиднине.

Уверава нас да у нашем друштву ратни војни инвалиди, нажалост, имају само више проблема него други грађани. Рецимо, морали су да моле им у новом стану буде прикључен телефон са старим бројем. Даље, Дејан је наумио да се претплати на интернет-пакет МТС-а од 1.500 динара, на који има попуст од 50 процената као ратни инвалид. Из „Телекома” су потврдили да ће му одобрити попуст, међутим ако супруга дође да потпише уговор, а нема ко други, мора имати овлашћење оверено у суду!

– За нови стан од 58 квадрата дали смо одједном 40.000 евра, пошто је цена била 650 евра. Међутим, сад држава неће да нам врати 3.000 евра на име ПДВ-а. Наводно, ово ми није први стан у власништву, па зато немам право на повраћај пореза, јер се негде водим и као власник оног стана у Книћаниновој, што није тачно. Плаћао сам све обавезе и порезе као да је тај стан моје власништво, али није мој. И сад сте се уверили да није, али је питање кад ћу и како добити натраг оних 3.000 евра – пита се Дејан.

Ови Чачани заслужују макар лепу реч, јер су доказали да су у ово недоба доказали да су часни. Милка Стевановић, испраћајући нас до врата новог стана, прича:

– Многи су нам рекли да нисмо паметни што враћамо стан. А ми гледамо у небо, горе има неког.