Пијаниста у кабинету

Реконструкција Владе Србије, подугачки политички игроказ без певања и пуцања, а нарочито без премијерове омиљене „Миљацке“, најзад је завршен – саопштена су имена 11 нових министара. Највећа прашина се дигла око Ивана Тасовца, новог министра културе. Засенио је чак и младог Лазара Крстића, матeматичара и економисту, дипломца чувеног Јејла, најјачу карту у новој влади, који ће држати кључ од државне касе и од кога ће Тасовац тражити паре за девастирану српску културу.

Иван Тасовац важи за успешног менаџера, што је показао управљајући Београдском филхармонијом од 2001. године. Поклонима многобројних компанија, фондација, страних амбасада, концертима, па и уз помоћ славних музичара попут Зубина Мехте, успео је да обнови зграду, купи инструменте и подмлади ансамбл, који може да се мери са многима у свету. Такође, најпознатији музичари долазе да свирају у Филхармонији. Тасовац има контакте по целом свету, веома је упоран у остварењу својих замисли, залаже се за квалитет и пријем путем конкурса. Има га свуда, гледали смо га дуго у ТВ емисији „Ја имам таленат“, о свему је спреман да говори врло критички и отворено, није уштогљени партијац и мемљиви фразер комунистичке епохе, спреман је да се хвата у коштац са проблемима, речју – прави човек за данашње време.

Интересантно је да је Иван Тасовац био врло оштар и ироничан према бившем министру културе Братиславу Петковићу и његовим потезима, па и према Радославу Лалету Павловићу, саветнику председника Николића, који важи за сиву еминенцију српске културе од када се на последњим изборима променила власт у Србији, а освртао се и на председникове изјаве.

Тако је поводом прославе 1.700 година Миланског едикта написао на „Твитеру“: „Радослав Лале Павловић је реинкарнација Радославиуса Тулипуса, историјски изузетно битног саветника за културу цара Константина“, или: „Томислав Николић:’култура није трошак’. Наравно да није трошак. Са 0,60 одсто из буџета култура је статистичка грешка.“ Затим: „ Ако држава прекине да финансира Гучу, изгубићемо Косово и нашу прошлост, а ако укину помоћ Егзиту, нећемо ући у ЕУ и остаћемо без будућности“. Закачио је у својим коментарима и САНУ: „Није чудно што проф. Радмила Бакочевић отвара Гучу. Чудно је што ’Курсаџије’ не отварају Битеф и зашто САНУ нема свој стејџ на Егзиту“.

А о културној политици написао је: „Кад желим да будем паметан, жалим се на одсуство културне политике и стратегије. Али данас је недеља, па ме баш заболе да будем паметан“. О музејима који су годинама затворени је изјавио: „Саберите буџете Белефа, Бемуса и Битефа у последњих 10 година и ето вам Народног музеја и Музеја савремене уметности који раде“. Без сумње, многима је стао на жуљ, па и онима који имају велики политички утицај, тако да је за многе право чудо како је личност која је толико критиковала актуелну власт уопште стигла на листу за нове попечитеље.

Наравно да је било великих порођајних мука када је Тасовац у питању. Најпре је ресор којим ће руководити са народњака прешао на социјалисте, а онда га је предложио премијер лично. У политичкој чаршији се чуло да су се угледни чланови СПС-а противили томе да заседне у министарску фотељу, зато што није члан њихове странке, да је близак демократама, али су исти утихнули јер им је руководство наредило да не таласају и таламбасају око предлога зато што иза њега стоји партијски шеф Дачић лично. Премијера је, изгледа, подржао Александар Вучић, услови су му прихваћени, обећано је повећање прихода за културу и Тасовац је постао први човек српске културе.

Ипак, иако некима можда личи на Мерлина, Тасовац није чаробњак. Чак и кад добије више новца за свој ресор и упрегне се из петних жила, суочиће се са мноштвом тешких болештина које годинама разједају културу. Филхармонија је једно, а осетљив и важан сектор са огромним бројем институција и појединаца нешто сасвим друго. Како тај раштимовани ансамбл довести у ред? Да ли са новим министром културе почиње и нова културна политика, или ће и Тасовац бити још један министар културе од којег се много очекивало – видеће се ускоро.

Р. Џунић