Интернет избацио политичаре из фотеље

Вест је да је Кремљ одлучио да ангажује блогере у борби против опозиције, којој је интернет главно средство деловања. Иако у Србији половина становништва користи друштвене мреже, наша опозиција још није тако вешта у њиховом коришћењу. Веште су неке политичке странке, које пишу позитивно о својим члановима, а негативно о конкуренцији, али то никада не би признале.

У Србији су сајтови ДС-а, СНС-а, ЛДП-а и УРС-а најпосећенији. Од политичара су се на друштвеним мрежама издвојили Гордана Чомић, Драган Шутановац, Бојан Ђурић, али и многи други, који редовно коментаришу разне догађаје и полемишу с колегама и грађанима.

Први политичар који је одговарао грађанима на питања путем интернета био је Горан Свилановић, тада председник Грађанског савеза Србије. Интернет мења и рад партија и политичара, а најбоље је, свакако, то што је дијалог између политичара и грађана, бар на мрежи, равноправан, што је доскора било незамисливо.

Иако ће се још лепити плакате, организовати трибине и митинзи, интернет се и код нас све више користи у предизборним кампањама и зато што је неупоредиво јевтинији од класичне пропаганде.

Иако су многи српски политичари „редовни” на „Фејсбуку” или „Твитеру”, мало је оних који своје профиле сами одржавају, већ то за њих раде млађе снаге из странке или агенција. То се одмах осети, сувопарно је, није занимљиво и личи на саопштења.

Мањина улази у „окршаје” са својим колегама и грађанима, а најзанимљивије дијалоге преносе медији. Колико друштвене мреже користе странкама и политичарима, али и грађанима, одговарају наши саговорници.

Маја Гојковић, члан Председништва СНС-а, за себе каже да је пионир на друштвеним мрежама у сфери политике. Сада је на „Твитеру”, а прати је популација млађе и средње генерације.

„Ово је бржи начин саопштавања мишљења и изузетно велики број људи жели да зна шта мислите о појединим темама. Ако су потребне промене, потребне су у сваком сегменту, па и у начину комуникације. Не волим ’хејтере’, мрзитеље, људе који мисле негативно. Када с неким не може да се оствари добра комуникација, онда прекидам. То никоме не помаже.”

Маја Гојковић каже да има велики број људи који је прати на друштвеним мрежама.

„’Фејсбуком’ се мање служим.” Она каже да је то на неки начин лично обраћање, „просто као да се познајете”.

Присуство на друштвеним мрежама више није везано само за изборе, већ је то сада непрекидна комуникација.

„Политичари сада не могу да се искључе и њихов посао више није везан за време. Осети се када неки други човек пише, али један човек не може ни стално да пише. Амерички председник Обама први је користио друштвене мреже и сматра се да је тако добио изборе. И код нас странке користе друштвене мреже у предизборним кампањама, СНС их је користио, а сада и сваки општински одбор има отворен налог и сваки политичар може да се обрати лично или организовано.”

Бојан Ђурић, из ЛДП-а, каже да је интернет променио много и у приступу странака и политичара, али да је рад на друштвеним мрежама добар када је личан.

„Када раде администратори, онда је сувопарно. Наши медији, када немају теме, преносе то.”

О променама у раду политичара које су условиле друштвене мреже, Ђурић каже да су они практично имали радно време а сада њихов посао траје читав дан.

„Обраћање преко друштвених мрежа може да отвори и ширу расправу и то је најбоље. Размена мишљења је добра и то чиним на седницама Скупштине с колегама. Свакако, тако може да се направи и политички проблем, али за то важи ко се како снађе и какав је чији сензибилитет.”

Ђурић каже да од циљне групе људи који су заинтересовани за овај вид комуникације долазе добри предлози и помоћ

„Неке теме покренули смо преко друштвених мрежа, на пример лечење деце. ’Твитер’ је бољи од ес-ем-ес порука, које могу да изнервирају људе или су им досадне, а ’Твитер’ можете пратити или не, како вам одговара.”

Милош Ђајић, из Центра модерних вештина, каже да интернет доноси многе новине у политичком животу, али и да ће оно што је негативно бити испоручено странци, чега се политичари највише плаше.

„Мења се и већ се променило понашање политичара. Не могу више да се крију, или да спрече објављивање текста у новинама. Значи да се понашање политичара мења набоље. Али, потребна је и помоћ, јер у дијалогу о одређеним темама још нисмо достигли ниво аргументованих расправа на друштвеним мрежама. Било који садржај мора бити у складу с медијем – занимљив и кратак. Политичари желе да буду озбиљни па им је то тешко. Али и то ће се променити. Нови министар за привреду Саша Радуловић је блогер на Б92. То је основна форма од које је све почело, а добра је зато што нисте скучени.”