Филм је незамислив без музике

Филм без музике је сакат – изјавио је једном приликом француски редитељ Патрис Шеро. О значају нота за велико платно говорили су многи синеасти, од Френсиса Форда Кополе до Мартина Скорсезеа. Да је музика темељ филма, како је рекао Вим Вендерс, сведочи и то што је прва асоцијација на многа ремек-дела седме уметности управо музика!

Пре 105 година славни композитор Камиј Сен Санс први је написао специјалну музику за дело „Убиство војводе од Гиза”. А композитор аустријског порекла Макс Штајнер је пре равно осам деценија, у ери звучног филма, потписао комплетну музику за остварење „Кинг Конг”. Управо тридесете година 20. века означавају револуцију у филму, оцењује један од наших најистакнутијих композитора, који је својом музиком обогатио култна остварења домаће кинематографије, и професор примењене музике Зоран Симјановић:

– Тада и композитори долазе памети, па оснивају удружења која се баве заштитом и забраном крађе музике. Када су продуценти схватили да морају да плаћају огромне тантијеме за музику која је већ коришћена, одлучују да наручују музику и запошљавају композиторе као службенике за велике плате и одузимају им права за тантијеме – објашњава Симјановић, чијом је упорношћу недавно у Центру „Сава” обележено 102 године српског филма и 105 година филмске музике.

Макса Штајнера („Казабланка”, „Прохујало с вихором”) и Алфреда Њумана, деветоструког добитника Оскара за оригиналну музику („Све о Еви”, „Како се удати за милионера”) Симјановић назива величинама у свету филмске музике. А да ли би „Грађанин Кејн” могао да се „замисли” без музике Бернарда Хермана, „Кум” без композиција Нина Роте, или „Добар, лош, зао” без Мориконеа?

– Можда да та музика није написана и усвојена од свих нас. Било је случајева да су редитељи, чекајући оригиналну музику (то најмање траје месец дана откада је филм коначно завршен), полагали неку постојећу музику да им монтажа буде лакша, па њу усвајали, одбацивши одличну специјално писану музику. На срећу по композиторе, то су изузеци.

У богатој каријери наш саговорник компоновао је музику за више од 60 филмова и више од 50 ТВ филмова и серија. Некадашњи члан „Силуета” и „Елипса” каже да није проживео свој рокерски период, сигурно не би било ни такве музике за „Грлом у јагоде” или „Националну класу”.

– Постоје ситуације када редитељи, обично неискусни, траже да им композитор направи „такву и такву музику”. Многи композитори на такву изјаву добију оспе. Неопходно је да композитор у разговору са редитељем, још на почетку стварања филма, прича и о томе шта, како и какву музику да пише. Може, као пример, да се употребити „Грлом у јагоде”: да музика буде сетна са елементима сећања...

Ако се говори о најбољим дометима на пољу филмске музике, намећу се, по Симјановићу, композитори Нино Рота, Џон Вилијамс, Енио Мориконе, Морис Жар, Џон Бери, Елмер Бернштајн…

– То су прави мајстори који су умели и да разумеју филм и да га обогате одговарајућом музиком. Музика поред тога што мора да буде добра, треба да буде и одговарајућа. Неки пут ово друго је и значајније.

----------------------------------------------

Продуцентска ујдурма

Често се поистовећују филмски саундтрек и специјално компонована музика. Филмове Квентина Тарантина, Гаја Ричија, База Лурмана или Денија Бојла памтимо по упечатљивим музичким темама, али ту се не може говорити о филмској музици. Упркос све учесталијем ангажовању поп звезда да „сачине” саундтрек за филм, оригинална музика, по Симјановићу, не губи на значају:

– То је продуцентска ујдурма. Када су композитори схватили да су им одузети тантијеми, почели су да праве музику само за „тај” филм да не би „сиромашном” продуценту зарадили још гомилу пара. Продуценти су онда прибегли другом систему: ангажују поп-рок групе да им уступе њихове тек написане песме које користе у филму и на тај начин рекламирају плоче тих састава. Удара тук на лук, али ипак сви ми губимо.