Кремљу су потребни „елитни” противници

Кремљ тражи борбу. Тражи директно сучељавање програма и личности, иновације, перспективу, динамику... Све поменуто односи се, наравно, на предстојеће изборе за градоначелника руске престонице. А за такву кампању неопходни су људи са ауторитетом, они који привлаче пажњу јавности. Било својом вештом реториком, било гламуром који их прати, било досадашњим резултатима. Јер, московски избори су показатељ општег стања у земљи, у свим могућим варијантама.

Предстојеће гласање (8. септембра) за градоначелника Москве личи на неки од све популарнијих „ријалити програма”. Али, изгледа да оно што приказују престоничке телевизијске куће као да свесно одвлачи пажњу гледалаца бирача од политичке стварности у којој ће се наћи када изађу на биралишта. О „драматичности” избора московског градоначелника говори и недавно објављена информација по којој је једну телевизијску дебату посвећену тој теми пратило свега – 17 одсто гледалаца.

Па ако грађане не интересује шта ће им „обећати” они који их сада представљају, ваљда их интересује шта нуде његови противници. Уосталом, какви су то избори у којима нема праве гужве, оптужби, контраоптужби, подметања или било које друге врсте напетости? Одговор на постављено питање и није тако изненађујући. Многи Московљани, наиме, верују да је изборни посао „практично, већ одрађен” и да ће садашњи први човек града Сергеј Собијанин задржати радно место.

Са своје стране, Кремљ настоји, барем медијски, да свему улије што јачу дозу „демократичности”. А да ће до демократског исхода неминовно морати да дође потврђују и најновији подаци о рејтингу кандидата. Наиме, ако је Собијанин до пре неку недељу виђен као сигуран победник већ у првом изборном кругу, најновија истраживања јавног мњења мењају ту слику у великој мери.

Према испитивању спроведеном пре неколико дана на узорку од 1.200 Московљана, садашњи градоначелник може да рачуна на подршку свега 36,8 одсто суграђана. Додуше, и то је знатно више од другопласираног Алексеја Наваљног (11,4 одсто) или трећепласираног Ивана Мељникова из Комунистичке партије (4 одсто), али непознаница остаје 35,2 одсто оних који ће одлуку донети тек када у руке узму гласачке листиће.

Ваља поменути да свог човека на челу престонице жели да види и милијардер Михаил Прохоров, предводник партије „Грађанска платформа”. Њега, очигледно није поколебало то што је недавно у Јарославу ухапшен Јевгениј Урлашов, први човек овог града и припадник његове странке. Уз то, Урлашов је био једини опозициони градоначелник у целој Русији, што је хапшење аутоматски пренело на поље политичких обрачуна.

Али, Прохоров није од оних који би, попут Наваљног, ишли „прстом у око” владајућој врхушки. Како је за руско издање часописа „Форбс” објаснио Игор Бунин, генерални директор „Центра за политичке технологије”, Прохоров своје политичке амбиције формулише тако да избегне директну конфронтацију са Путином, чак и у случају када се неки од кандидата његове „Грађанске платформе”, попут несрећног Урлашова, нађе иза решетака. Оно што он жели јесте да из система којим суверено управља Путин за себе извуче што је више могуће, а тек потом да прави стратегију која би му омогућила да, евентуално, покуша и нешто више. Тачније да се убаци у највише ешалоне руске политике.

Како год гледали, пред Московљанима су опције које се у великој мери разликују. Прва је: продужење садашњег стања (Собијанин), које има и лоше и добре стране. Друга је, назовимо је – модерна (Наваљни), која од грађана очекује далеко активнију улогу, било кроз политичке скупове, изласке на улице, јаку интернет кампању... Другим речима, промене које тражи Наваљни суштинског су политичког карактера.

Као трећа опција остаје оно што нуди Прохоров, који Русију, за разлику од Кремља, не види као једнообразни простор. Зато је његова активност и када се ради о изборима градоначелника по унутрашњости далеко приметнија од активности других учесника, па и владајуће „Јединствене Русије”. Додајмо и да се Прохоров руководи постулатима које су пре њега зацртали олигарси који су му претходили, како они из Јељцинове ере тако и њихови наследници, на које се често ослања и сам Путин.

Ипак, Москва је нешто друго. Она је одраз моћи Кремља. Шта год казивала истраживања јавног мњења, не треба сумњати у то да ће битка за престоницу, гледана из кабинета здања на Црвеном тргу, ићи само у једном смеру, а то је – победа Собијанина. Поготово када су међу његовим такмацима неки од најелитнијих опозиционара.